Zbog tih nazovi nedoumica prvo pitanje za Draga Popovića iz Kuće ljudskih prava jeste šta je preduzeto i ima li izveštaja o počiniocima?
“Nemamo nikakav izveštaj. Podneli smo prijavu, policija je izvršila uviđaj. Jedino što znamo jesu prve informacije da je neko štanglom razbio prozore. U pitanju su dva velika izloga, duplo staklo, neko je uložio ozbiljan napor da ih slomi. Podsećam da je to na 50 metara od Predsedništva Srbije, što pored svedočenja o atmosferi nasilja, govori i o atmosferi opšte nesigurnosti u Beogradu i u Srbiji”, kaže Popović na Novi magazin.
*Imate li nadzorne kamere?
Kamere pokrivaju samo ulazna vrata, ne taj deo gde su izlozi, a policija tvrdi da nema drugih kamera koje su mogle da snime počinioce.
*Kad govorite o atmosferi nasilja i nesigurnosti, na šta konkretno mislite?
I ovo je rezultat ponavljanja atmosfere za koju smo mislili da je ostala daleko iza nas, to je atmosfera u kojoj su organizacije civilnog društva izdajnici, neprijatelji, strani plaćenici, primamo novac iz inostranstva da bismo radili protiv svoje države i to se sve više ponavlja. To koriste funkcioneri vladajuće stanke u svojoj retorici, a koriste i novinari medija koji su u državnom vlasništvu, kao list Politika, ili su provladini poput Informera. Mislim da je to ono što ohrabruje huligane da pomisle da imaju pravo da uzmu pravdu u svoje ruke i obračunaju se sa “izdajnicima”. Danas je to bio izlog, sutra će, ne daj bože, biti nečija glava, a glavni krivac je ta atmosfera, stvorena udruženim naporima vlasti i novinara koji tu vlast podržavaju.
*Kako to povezujete sa činjenicom da je vlast NVO promovisala kroz Konvent kao jedno od važnih savetodavnih tela na putu evropskih integracija?
To je šizofrenija koje je ovde dugo prisutna i mi nikad nismo sigurni šta je istina. Vi imate na rečima vrlo uskog kruga ljudi iz vlasti da su proevropski orijentisani, prihvataju standarde i vrednosti EU, a sve ostalo što ti ljudi rade, posebno na unutrašnjem planu, govori nam da oni nisu prelomili, da nisu baš sigurni da hoće te vrednosti, da hoće isto što i mi. I ovo je deo cele te priče – praktično su pod napadom svi koji se iskreno zalažu za evropske vrednosti, pre svega demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava.
*Lično ste na čelu Konventa za poglavlje 35. Šta predlažete vlastima u Beogradu kada je reč o briselskim razgovorima?
Prvo treba reći da je briselski dijalog veoma važan, uopšte je važno da se razgovara. Dugo se nije razgovaralo i znamo kakve je to posledice imalo, ali isto toliko je važna transparentnost procesa i uključivanje što šireg kruga ljudi. Ovo što sada imamo je vrlo uska forma razgovora, praktično dva premijera koji razgovaraju, i nismo sigurni kakve su tačno njihove platforme, sa čim idu na te pregovore, a često nismo sigurni ni šta su tačno rezultati, jer obe strane koriste priliku da različito tumače dogovoreno. Zajednica srpskih opština je najnoviji primer, mi i dalje ne znamo kako će to biti osnovano, po kojim pravilima, ko je nadležan da piše statut. To je loša strana briselskog procesa, ne znamo dovoljno šta se dešava, posebno ne znaju građani koji žive na Kosovu, a o njihovoj se koži radi, o njihovoj sudbini pregovara.
*Priština je za ovu rundu kao najvažniju tačku najavila slobodu kretanja. Iako su briselski razgovori i pristupni pregovori dva procesa, šta je vaš savet Beogradu?
Mi pokušavamo da u dijalogu ne zauzimamo strane, već da što objektivnije sagledamo stvari, ne iz ugla država, nego građana i Srbije i Kosova, i pokušavamo da utičemo na vlasti da sva rešenja budu u korist građana. Sloboda kretanja ljudi sa Kosova je važna, ali ne samo ona, već sloboda kretanja svih građana Kosova i na Kosovu. To bi relaksiralo odnose u regionu, to stalno ponavljamo, ali bojim se da vlasti ne razumeju da ne može Srbiji biti dobro ako je situacija na Kosovu loša, bilo da je to socijalna, ekonomska, politička situacija. To je princip spojenih sudova, tako da se ja da sam na mestu vlasti u Srbiji ne bih radovao krizi na Kosovu, ni tome što oni ljudi maltene nigde ne mogu da putuju zbog viznog režima. Mislim da bi bilo pametno iz ugla Srbije da se pomogne Kosovu da što pre dođe na belu šengen listu, to bi omogućilo više kontakata građana i doprinelo miru.
*Ovih dana je aktuelan Zakon o javnom okupljanju. Civilni sektor je imao mnogo primedaba. Šta vi očekujete?
Taj zakon reguliše jedno od temeljih ljudskih prava, slobodu okupljanja, i čekamo ga već devet godina. Zato je loše što je sve ovako urađeno, uz fingiranu javnu raspravu, mnogo tajnovitosti i odbijanja mnogih predloga, pa se lako može desiti da neki članovi opet budu suspendovani pred Ustavnim sudom. Čini mi se da je intencija zakonodavca da zakon bude što restriktivniji, to nije jasno definisano, ali ostavljen je ogroman prostor za ograničavanje skupova, umesto da to bude samo u slučaju koji Ustav previđa.
*Pomenuli ste medije. Kako ih ocenjujete?
Medijska scena je prilično tragična, spojilo se nekoliko loših trendova, a država nema dovoljno jak sistem koji bi zaštitio pravo građana da budu objektivno, pravovremeno i tačno informisani. Tu je i jak pritisak vlasti da se mediji stave pod kontrolu. Poslednjih godina je mnogo novinara ostalo bez posla, mnogo njih pod sumnjivim okolnostima, mnogi su prepoznati kao lice novinarstva. Celu ideju sloboda medija ugrožava i skandalozno ponašanje regulatornog tela REM-a, njegov sastav i odluke pokazuju da je pod velikim pritiskom vlasti.
*A nezavisne institucije?
To je možda najveće dostignuće postoktobarske vlasti u Srbiji. Pre svega mislim na poverenika za informacije od javnog značaja, zaštitnika građana i poverenicu za zaštitu ravnopravnosti. Oni imaju moralni autoritet i, na sreću, imamo veoma dobre ljude na čelu tih institucija koji su i izgradili same institucije. Na dugoj strani su tela poput REM-a, Komisije za zaštitu konkurencije, DRI, koji nisu uspeli da izbore ono što su ispeli Šabić i Janković, tako da je slika crno-bela.