Intervju Denis Kif: Podržavaćemo vas na putu u EU i kad i iz nje izađemo

Razgovarala: Julijana Mojsilović

Foto: Zoran Raš

Ujedinjeno Kraljevstvo je na putu izlaska iz Evropske unije, dok Srbija teži da u nju uđe. I mada te pozicije deluju suprotstavljeno, ambasador Kif kaže da se u odnosima dve države ništa neće menjati i da Beograd može i dalje da računa na podršku Londona u reformama koje znače pozitivne promene i put su ka punom članstvu u evropskoj porodici naroda. O tome kako mu protiče dvoipogodišnji mandat i kakvi su bili i kakvi su sada odnosi između Britanije i Srbije, kao i kakve očekuje u budućnosti, ambasador Kif kaže:

“Moj posao ovde interesantan je i važan za odnose između Velike Britanije i Srbije. Za to vreme (dve i po godine, prim. aut.), imali smo tri posete britanskih ministara spoljnih poslova. Nedavno je bio Boris Džonson, kao i prvu kraljevsku posetu nakon 1978. Mislim da to pokazuje da su odnosi dublji i snažniji. Naši diplomatski odnosi traju 180 godina, što ćemo obeležiti u 2017. Ali, to je takođe i komplikovan odnos. Prijatelji smo dugo vremena, ali je bilo i tema o kojima smo imali suprotna gledišta. Poslednjih godina u velikoj meri delimo viziju o tome da je ključna stvar da Balkan bude bezbedan, stabilan, da se nastave reforme u balkanskim zemljama i da se unaprede međusobni odnosi. Mi na Srbiju gledamo kao na zemlju koja ima veoma važnu ulogu u tom procesu i kao na zemlju s kojom smo partneri na tom poslu, tako da su ove dve i po godine bile pune posla, ali uz mnogo progresa. Mislim da napredak može biti i veći.”

Kako biste generalno opisali odnose između vaše zemlje i Srbije – političke, ekonomske, kulturne..?

Voleo bih da mnoge stvari još napreduju. Na primer, voleo bih da vidim još veću trgovinsku razmenu – ona raste i trenutno iznosi nekoliko stotina miliona funti godišnje. Porasta u toj oblasti ima, ali ga možemo ubrzati. Kad je reč o odnosima u kulturi, imali smo nekoliko značajnih događaja poslednjih godina. Ove godine obeležavamo 400 godina od smrti Vilijema Šekspira. I to je veoma značajno jer Šekspir ima važno mesto u kulturi i dramaturgiji i u Srbiji. Video sam neke izvanredne produkcije Šekspira ove godine. Imali smo i velike izložbe, grafike Henrija Mura, i nedavno jednu Demijena Hersta. Posebnu pažnju posvetili smo jednoj stvari – iz domena istorijskih odnosa – posebno o vezama u Prvom svetskom ratu i rada Bolnica škotskih žena. Evo jednog primera o tome koliko toga ima u našim odnosima. Pre nekoliko dana govorio sam na skupu Anglo-srpski dani anestezije. Poenta je u tome da su britanski doktori na kraju Drugog svetskog rata podučavali modernoj anesteziji prve doktore u Srbiji. Za mene je to i veoma ličan aspekt odnosa. Moja sestra je onkologinja i bila je glavni govornik na konferenciji o palijativnoj nezi i zbrinjavanju pacijenata prošle sedmice. Ovo je mala lična priča, ali potvrđuje snažne međusobne veze Britanije i Srbije koje postoje u čitavom nizu oblasti.

Kad izađete iz Evropske unije nećete direktno učestvovati u procesu pridruživanja Srbije. Ali, kakav biste savet dali ovdašnjoj vladi po tom pitanju i hoće li se odnosi Britanije i Srbije nakon realizacije Bregzita menjati u bilo kom smislu?

Kao što sam rekao – podržavamo proces pristupanja jer ga vidimo kao proces koji Srbiju – i ceo ovaj region – stabilizuje i kroz reforme vodi napred. I dok smo u Evropskoj uniji, koristićemo glas i politički uticaj koji imamo da to podržimo. Zadovoljan sam što Srbija napreduje, što se vidi u otvaranju četiri poglavlja do sada, među kojima su dva veoma važna, 23 i 24, o vladavini prava, slobodi medija, pravosudnom sistemu, koje je Unija identifikovala kao ključne za članstvo. To su pitanja u kojima Srbija mora da napreduje, ali je važno da su otvorena i da proces traje. Nadam se da će biti otvoreno još poglavlja. O tome se trenutno razgovara u Briselu. Ključna stvar je da zemlja napreduje, da dostigne nivo na kojem su sve članice. To je normalan proces na koji Vlada Srbije gleda kao važan za budućnost zemlje. A budući i da je naš pristup tome zasnovan na stabilnosti Balkana, to se neće menjati. Nastavićemo da podržavamo reforme. Kad izađemo iz Evropske unije nećemo to raditi kao članica jer postoje odluke koje su samo na državama članicama. Napustićemo EU, ali mi ne napuštamo Evropu, ne napuštamo naše saveze, ne izlazimo iz drugih međunarodnih organizacija. Ostaćemo i kao zemlja koja sa Srbijom ima i značajne istorijske odnose, ali i kao zemlja koja ima značajan uticaj na svetskoj sceni, kroz stalno mesto u Savetu bezbednosti UN, članstvo u NATO, G7, Komonveltu… Evo dva primera – u poslednje dve godine uveli smo nešto što se zove Fond za dobru upravu, koji mi omogućava da identifikujem projekte koje podržavamo kao reformske u Srbiji. Ovde govorimo o širokom spektru tema, od poboljšanja postupka javnih nabavki, reforme poreske administracije, jačanja političke transparentnosti i odgovornosti, sve do popravljanja imidža Srbije u smislu poslovnog okruženja i mesta za pokretanje privatnog biznisa. Drugo, velike su mogućnosti u oblastima borbe protiv kriminala, organizovanog kriminala, trgovine drogama, borbe protiv ekstremizma, terorizma… Sve su to oblasti u kojima postoji značajna saradnja – koja napreduje – između Britanije i Srbije. Kad sam došao ovde imao sam dva Britanca u ambasadi koji su se bavili tim pitanjima. Sad ih je četvoro i više je prostora na kojem možemo veoma produktivno da sarađujemo. Voleo bih da vidim više toga, da naše iskustvo i saveti budu od koristi Srbiji u reformama koje preduzima, da se prošire oblasti u kojima možemo zajedno da radimo. Ono što vidim kao temu gde može biti napretka je, na primer, to što Srbija i Britanija imaju značajnu zajedničku ulogu u mirovnim snagama. Moji vojni savetnici kažu da je to oblast u kojoj se još može napredovati. Čitav je niz stvari koje ćemo i dalje raditi i razvijati.

Srbija želi da uđe u EU, a Britanija je odlučila da iz nje izađe. Koji su razlozi izlaska? EU migraciona politika i šta još?

Građani Britanije su na referendumu odlučili da izađemo i Vladina politika je da to pretvori u realnost, na način koji će osnažiti Britaniju. Bićemo nezavisna, suverena, aktivna, prisutna zemlja na svetskoj pozornici, otvorena za trgovinu, zemlja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, NATO, Komonvelta. Jedina smo zemlja u svetu koja istovremeno ispunjava finansijske obaveze u odnosu na NATO i ciljeve UN na planu izdvajanja 0,7 odsto BDP-a za međunarodnu razvojnu pomoć. Radujemo se prisutnosti, aktivnoj i pozitivnoj ulozi u svetu i kad budemo izvan EU. Ali, trenutno smo još članica, u potpunosti učestvujemo u svemu što EU radi, a to znači i u procesu pridruživanja. Kad je reč o pridruživanju Srbije, želimo da vidimo stvarne reforme, primenu reformskih zakona, poboljšane odnose sa susedima, aktivnu saradnju sa NATO… Mi Srbiju vidimo kao zemlju posvećenu evropskom putu u ekonomskim i društvenim i reformama koje Vlada sprovodi. Tako da to zapravo i nije teška tema za nas. Podržavamo put kojim Srbija ide.

Ako Vrhovni sud Britanije donese odluku da parlament treba da debatuje o rezultatu Bregzita, može li diskusija promeniti odluku ili ona nema težinu u tom smislu?

Pozicija Vlade je jasna. Britanci su glasali na referendumu da izađemo iz Evropske unije i Vlada to sprovodi. Vrhovni sud odlučuje o ulozi parlamenta dok mi razgovaramo i o tome se nema šta govoriti, osim da se Vlada ne slaže s prethodnom sudskom odlukom. Ali glavna je stvar da sprovodimo proces izlaska iz EU u skladu sa članom 50 Lisabonskog ugovora, a ugovor kaže da zemlje donose odluku u skladu sa svojim ustavnim principima. I to je ono što mi radimo. I mi imamo Ustav, samo što nije na jednom mestu u pisanoj formi. To je sve što mogu reći o toj temi. Namera i politika Vlade su da se član 50 pokrene pre kraja marta sledeće godine. To je naša zvanična politika.

To je u skladu i sa poslednjom preporukom EU?

EU nema ništa s tim. Poenta je da su Britanci odlučili.

Ali, ako parlament bude odlučivao…

O tome se sad debatuje (na Vrhovnom sudu, prim. aut.) i ne mogu to da komentarišem… Ne mogu da spekulišem o tome. Zakonski proces je da se izađe iz EU pokretanjem člana 50.

Očekujete li da Britaniji bude bolje izvan EU?

Cilj Vlade je da obezbedi najbolji mogući sporazum sa EU, da iskoristi britanski ekonomski potencijal kao zemlje sa otvorenom ekonomijom, nezavisne, demokratske države povezane sa celim svetom i članice mnogih međunarodnih organizacija, s velikom i uticajnom diplomatskom mrežom u svetu – imamo predstavnike u više od 85 odsto zemalja. I mislimo o onome što je najbolje za Britaniju. Na tome radimo.

Vratimo se Srbiji. Kad je reč o otvaranju novih poglavlja, Nemačka je, prema nekim napisima, dala zeleno svetlo. Kakav stav Britanije možemo očekivati?

To su medijski izveštaji. Rasprava u Briselu još traje. Nadamo se da će biti moguće otvoriti nova poglavlja jer želimo da vidimo progres u procesu. Ali, to uvek zavisi od stvarnog napretka u važnim oblastima, kao i od složnosti svih članica da se krene napred. Kad ste pomenuli Nemačku, podsetili ste me na to da je ona bila ta koja je pokrenula ciklus samita o Zapadnom Balkanu, a ministar spoljnih poslova (Džonson, prim. aut.) ovde je najavio da će Britanija biti domaćin Samita 2018. To spominjem jer mislim da vam pokazuje kontinuitet, predanost i pravac onoga što pokušavamo da radimo u regionu (nezavisno od Bregzita). Srbiju vidim kao zemlju koja ima značajnu i pozitivnu ulogu u podržavanju reformi i boljih odnosa na Balkanu.

Slažete li se s rečima Gorana Svilanovića, ministra spoljnih poslova u vladi Zorana Đinđića i sadašnjeg generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju, da je za zemlju važno da se reformiše zbog sebe, a onda na red dolazi članstvo u EU?

Za mene, a i za Vladu Srbije, koliko znam iz razgovora, to je ista stvar. Reforme su potrebne za budućnost, stabilnost i bezbednost Srbije i regiona, a one takođe omogućavaju i članstvo u Evropskoj uniji.

Kad je reč o međunarodnim odnosima, pobeda Donalda Trampa u Americi iznenadila je mnoge u svetu. Da li je i vas iznenadila i kakve posledice mislite da će to imati za Britaniju, Evropu i ceo svet?

Ja sam britanski ambasador u Srbiji i ne mešam se u politiku Srbije, niti u politiku SAD. Ono što ću reći jeste da su naši odnosi sa SAD veoma važni, veoma bliski i očekujem da se to nastavi. Premijerka (Tereza Mej, prim. aut.) i Vlada već su imali kontakte. Očekujemo da pre Božića dođe do zvaničnih sastanaka između savetnika za nacionalnu bezbednost u Njujorku. To je veoma važan odnos i nastaviće se.

Zbog čega je, prema vašem mišljenju, došlo do porasta desnice, uz izuzetak Austrije na nedavnim predsedničkim izborima?

Neću komentarisati politiku pojedinačnih zemalja. Mene zanima uloga koju Velika Britanija može imati na međunarodnom planu i na Balkanu. Naš cilj je da iskoristimo svoju snagu kao nezavisna, globalno prisutna zemlja – sa petom po snazi ekonomijom u svetu – da damo najpozitivniji doprinos. Kad je reč o Balkanu, takođe želimo da naš doprinos prosperitetu i bezbednosti Balkana bude najpozitivniji moguć i da radimo s ljudima koji idu u tom pravcu. To je suština mog posle ovde.

Pogledajte intervju —>>>