Intervju Čedomir Jovanović: Nije nam Vučić kriv, sami smo krivi za neuspehe

*Ako pretpostavimo da na narednim izborima budete kandidat i pobedite, a znamo vašu politiku prema Kosovu, kako ćete tu zakletvu položiti?

Ja sam poslednji koji bi halucinirao o pobedi na predsedničkim izborima, što ne znači da nemam politički cilj u izbornoj kampanji koja te izbore prati. Ti ciljevi nisu novi i ovo je prilika za završetak posla koji pokušavam da uradim od 2012. godine, u kojem sam neuspešan ne zato što nisam sposoban nego zato što nemam partnere koji su spremni da razumeju vreme u kojem živimo.

Karakteristika srpske građanske opozicije je ajfon u ruci, glava u devedesetim; zato Vučić danas ulazi u izbore s vladajućom koalicijom koja ima 70 odsto, a sa desnice, koja je uz tu vladajuću koaliciju – računam Šešelja, DSS, Dveri, sve ono što predstavlja folklor naše politike – gotovo 85 odsto. U preostalih 15 odsto sada se vodi borba između dva kandidata i nekoliko stranaka koje traže prostor za sebe, pa čak i po cenu da se neko kandiduje u njihovo ime, unapred znajući da je osuđen na neuspeh.

*Iz ovoga mogu da zaključim da ćete se i vi kandidovati?

U ovom trenutku to apsolutno nije opcija o kojoj razmišljam. Kandidovao sam se 2008. i 2012. zato što sam branio političku orijentaciju koja je i danas potrebna zemlji. Meni se ne dopada činjenica da osim mene i Nenada Čanka u velikoj meri svi ostali ćute i moram naći način na ovim izborima da se dogovorim s ljudima o poslu koji posle izbora treba uraditi.

Mi kao društvo ulazimo u izbore na neverovatan način, u kampanji rešavamo međusobne odnose tako što naplaćujemo ono što smatramo dugovima i sečemo repove, umesto da kandidujemo ideje i planove koji predstavljaju perspektivu, i zato vam kažem da ciljevi koje postavljamo LDP i ja nisu ciljevi koje će postaviti drugi.

*Sačekaćete raspisivanje izbora….

Sigurno, i nastavićemo razgovore koje vodimo. Za mene su, ponavljam, ti izbori prilika da razgovaramo s ljudima. Ljudi su o meni čuli ono što drugi pričaju, i istine i laži, ali me nikada nisu slušali; mi smo kao društvo nesposobni da prođemo test realnosti, bez obzira na to govorimo li o onima koji su na vlasti ili u opoziciji. O tome se malo govori. Koliko još može ova zemlja na ovakav način da postoji? I šta je ovde jedino očigledno? Da naša deca neće tu živeti ili će živeti ovde samo zato što nemaju gde da odu. Da li to mora da bude tako? Ne, ne mora, ali samozavaravanje da će se nešto samo od sebe rešiti samo vodi dublje u problem.

*Moguća je opcija da budu i vanredni parlamentarni izbori. Šta bi to promenilo i zbog čega se ovi izbori posmatraju kao referendum?

Ja ih ne doživljavam kao neku vrstu referenduma. Drugo referendumsko pitanje…

*Koje je prvo?

Izbor između Evrope i Rusije, na neki čudan način izbor između Vučića i Nikolića, pri čemu ne želim da kažem da je Vučić Vili Brant. Ali, sama činjenica da mesto na kojem se nalazi nameće određene prioritete koji su direktno u konfliktu sa ulogom koju u Srbiji igra Nikolić i onim što bi on mogao da uradi posle izbora u drugom mandatu, postavlja pitanje šta su Vučićevi prioriteti? Da bude uspešan i nastavi da čuva vlast kako bi realizovao neke svoje ciljeve?

Preduslov za to je da zemlja bude održiva, a da bi bila održiva mora da bude u jasnim vezama sa EU i Amerikom. Zauzvrat, mora biti u stanju da rešava probleme koje nije rešila, to su Kosovo, Bosna i odnosi sa Rusijom. Na ta tri pitanja ne možemo da damo odgovore ukoliko podela vlasti bude onakva kakva je bila ovih pet godina. Jasno je da će u drugom mandatu Nikolić biti drugačiji, da mu tek tada neće padati na pamet da realizuje Briselski sporazum, ode korak dalje u izvlačenju Srbije iz tog živog blata; Mile (DODIK) će biti brat na kvadrat, što je najavio u Banjaluci, a Rusija će imati više prava u Srbiji nego što sama sebi daje. To je za mene suština ovih izbora i zbog toga je sve tako komplikovano, zato Vučić ne izlazi s kandidatom, ima čestih varnica, koje, navodno, dolaze iz poštanskog sandučeta Velje Ilića, iz te jazbine u kojoj su se našli i osećaju se ugroženi činjenicom da će Vučić uraditi ovo što je pričao. Do sada je, kako su njegovi birači govorili u šali, davao znak da skreće ka Evropi, a vozio u Rusiju. Žmigavac pokazuje Brisel, a mi smo na putu za Moskvu.

Poražavajuće je što različite snage u zemlji nemaju osećaj za nešto toliko očigledno i da to nije pitanje kojim treba da se bave. A jeste. Građanska Srbija će biti najveća žrtva upravo zbog činjenica da smo sami sebi uskratili ono što Crna Gora sebi nije, pa je danas toliko drugačija; bez obzira na podele, građanska Crna Gora je pružila podršku delu DPS-a i promenama koje su usledile. Ukoliko dođe do te vrste rešavanja odnosa u vladajućoj koaliciji, pitanje je ko će biti partner sposoban da vrati ono što je izgubljeno s Nikolićem, crkvom, Dodikom i Rusima.

*Ako povlačimo paralelu, šta je u Srbiji DPS, koje su to snage?

DPS je bio i jeste ono što je ovde SNP, što je bila ranije Demokratska stranka. Mi živimo u surogat državi; ako hoćeš posao ideš u stranku, ako hoćeš da se lečiš i hoćeš kredit ideš u stranku, ako se osećaš nesigurnim, ne ideš u policiju nego u stranku i pitaš gde je ovaj naš iz policije, kao i kad tražiš pravdu – odeš u stranku i pitaš koji je onaj naš u sudu. Tako to funkcioniše kod nas, u Crnoj Gori i ovom delu Evrope, zato što smo mi nedovršena društva. U međuvremenu smo izgubili ljude koji su čitali knjige, pa ne razumemo ono što se dešava u svetu i nadamo se da je ovo kod nas privremeno, ne vidimo ono što nam je pred nosom. A ovo je samo prvih pet godina Vučićeve vlasti.

*Mislite da će se produžiti?

To se zove kompetitivni autoritarizam. To nema veze sa onim što vi i ja želimo, to su osobine vremena u kojem živimo; kao što danas ovde sedimo i snimamo na digitalnom diktafonu, a ne okrećete kasete, tako se u međuvremenu nešto desilo s političkim sistemom. Parlamentarna demokratija iz druge polovine XX veka retko gde i postoji, više danas za budućnost zemlje ima uticaja šta misle kreditne agencije Fitch,Standard&Poor’s, Moody’s nego sam parlament.

Koliko je DPS na vlasti u Crnoj Gori? Trideset godina, Gruevski 15 u Makedoniji, Dodik u Srpskoj? Deset, može i 110. Koliko su Orban, Netanijahu? Erdogan je promenio ustav pa može da vlada do 2030, pri tome kao šef države postavlja predsednike stranaka. O tome govorim, promenila se realnost u odnosu na slike koje mi imamo jer nismo u stanju da iskoračimo iz šablona.

Koliko puta sam rekao da ne želim da budem Slavko Perović srpske politike; ne smatram hendikepom to što su Vučić, Dačić ili Nikolić ponekad izgledali kao ljudi koji ponavljaju moje rečenice i što danas deklarativno postoje situacije u kojima su nam identični ciljevi. To je prednost, ne mana, ali bilo bi dobro da na način ostvarivanja tih ciljeva, na brzinu, na cenu, mogu da utičem više ja nego Vučić.

*Dešavanja u Rumuniji vam protivreče.

Šta se dešava u Rumuniji i kakve veze ima politička situacija u Srbiji i Rumuniji? U Rumuniji su identični politički ciljevi predsednika i vlade, on su dali odgovore na pitanja na koja mi nismo, oni znaju kako hoće da žive, ne ulaze u dilemu Evropa ili Rusija, oni su u NATO, opredelili su se za tržišnu ekonomiju… Mi nismo došli do te situacije. Zato je patkica bila samo šetnja, kao i drugi pokreti. Naši su problemi drugačiji, nemamo problem sa uredbom koja dekriminalizuje korupciju čija je vrednost manja od 44 hiljade evra, mi imamo problem sa činjenicom da nam zemlja nestaje pred očima, da smo taoci Kosova, da nismo u stanju da osiguramo mir u životu makar naše dece, da budu prva generacija koja je rođena i živi u miru. To nismo ni vi, ni ja, ni naši roditelji. Koliko su ratova preturili preko glave i živimo li do nekog sledećeg ludila?

Zbog toga što nismo u stanju da rešimo Kosovo i Bosnu konfrontirali smo se sa onim delom sveta od kojeg presudno zavisimo i idemo u Evropu tako što smo 15 godina pravili greške. Koga danas interesuju Karadžić, Mladić, Beara, svi oni koji su nam pojeli deset godina života? Šta smo mi radili u periodu najdinamičnijeg razvoja sveta? Radovane, siđi sa planine, ubili Zorana u akciji “Stop Hagu”, od mene napravili izdajnika. Zbog čega? Zbog toga što smo hteli da iščupamo državu iz devedesetih, a opet smo u njima. Ko nas je tamo vratio? Kako smo se ponašali na izborima 2012? Smeta ti Tadić, a nisi u stanju da predložiš boljega, pa kažeš “bolji je gori” i predložiš Nikolića. Smetaju ti stranke, nisu ti ispunile očekivanja, a ne napraviš novu stranku nego postaneš beli listić. Epilog; Nikolić predsednik, Dačić premijer, Vučić Čerčil.

*Vesna Pešić je bila poslanica na vašoj listi, pa kako smo se to mi svi vratili, kako niste sprečili Vesna i vi?

Ti su stavovi bili posledica trivijalne osvete koja nema veze sa interesima zemlje. Nije Vučić toliko jak samo zato što je Ti-reks i jede živo meso nego što je na našoj strani frapantna nesposobnost. I to može da se opipa pred ove izbore. Tu je najmanje važan Saša Janković jer je on izgovor za deo društva koji misli da se problemi rešavaju tako što ćeš danas glasati za njega, a sutra otići na drugu stranu.

*Znači li to sve da Srbija čeka novog i još autoritativnijeg političara od Vučića?

Kad mi napravimo novi auto, on se zove fića!

Juče sam na prijemu kod Saše Jankovića razgovarao sa ljudima koji misle da ne treba da postojim zato što ne mislimo isto; rekao sam OK, ali razmišljate li ko dolazi posle? Znate li zemlju na planeti u kojoj je smanjivanje javnog duga legitimno osporavati ili ignorisati? Savet stranih investitora, koji predstavlja firme koje su uložile šest milijardi evra i zapošljavaju 100 hiljada ljudi, ocenjuje poteze Vlade – konsolidaciju javnih finansija, obaranje deficita, realizaciju programa s međunarodnim finansijskim institucijama, efekte modernizacije – i oceni da ima dobrih rezultata. I podržava. Treba li zbog toga što me je Vučić pobedio na izborima da budem toliko lud i kažem da me baš briga što pada javni dug i da kažem da ništa ne valja?…

*Ne negiraju baš svi sve, posebno ne smanjenje deficita, javni dug je sporniji…

Kako ne negiraju, svakog dana kažu kako su narodu ukradene plate i penzije. Pa, ja sam 2008. molio da zamrznemo penzije od 350 evra, a plate u javnom sektoru od gotovo 500…

*To je i premijer Cvetković hteo.

Tačno, ali političkoj koaliciji na vlasti bio je potreban politički komfor i svake godine smo 500 miliona evra probijali samo penzioni fond.

*Pomenuli ste javna preduzeća, najbolniju kost ekonomske politike. I Vučićeve. Restrukturiranje preduzeća nije dovršeno…

Ima mnogo toga što ne valja. A šta je restrukturiranje? To su preduzeća koja su davno umrla, ali živele su čitave sredine od njih, Petoletka, FAP…

*Najavljeni su silni investitori i sve smo proslavili.

Tačno. Time treba da se bavimo, treba i na ovim izborima da stavimo nogu u vrata i kažemo: možda si pobedio na izborima, ali šta si uradio, prošlo je vreme kad si mogao da radiš šta hoćeš, da nikoga ne pitaš. Nisam ni ja zadovoljan medijskom situacijom, ali moje nezadovoljstvo ide dalje od toga što me nema na naslovnoj strani. Ali, pitam ja vas jesu li za to odgovorni novinari?

*Suodgovorni.

Ili je društvo koje je raspalo, pa bez gole starlete ništa ne prodajete.

Pogledajte intervju: