Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić već danima objašnjava javnosti da je situacija na Kosovu ključni problem i prioritet za rešavanje, te da svi redovni i vanredni poslovi, uključujući rekonstrukciju Vlade, zavise od održivog rešenja kosovskog pitanja. Suprotno kooperativnim razgovorima sa evropskim predstavnicima, premijerka je ovih dana upućivala oštre kritike na račun EU, pa i optužbe da nečinjenjem podržavaju Prištinu, koja ne implementira Briselski dogovor. Zbog svega, ali i zbog očite zategnutosti na raznim relacijama, prvo pitanje je koliko kosovski problem koči Srbiju i koliko je važno da se reši i za regionalnu, pa i međunarodnu politiku, pošto se velike sile i preko Kosova mogu takmičiti?
“Kosovo je izuzetno važno za stabilnost ne samo u Srbiji nego u regionu i taj problem ima veliki potencijal da spreči Srbiju da ide napred”, uverena je premijerka Brnabić: “Srbija je od 2014. učinila veoma dobre korake unapred, 2017. smo počeli da gradimo zdrav rast i razvoj, ali ne možemo ga imati ako nemamo stabilnost – neće dolaziti investitori, krediti će biti skuplji, neće ljudi ostajati ovde da izvozimo pamet, što već radi fantastična IT industrija… Srbija mora da nađe snagu u sebi da napravi mir i stabilnost na Kosovu, to je izuzetno teško, izuzetno sam zabrinuta, ali zato što je priča ovde u potpunosti jednostrana. Srbija je jedina koja pokušava i jedina, kako mi se čini u ovom trenutku, koja ima interes za dugoročni mir i stabilnost.”
*A zamrznuti konflikt?
Zamrznuti konflikt bi mogao da ostane još decenijama, ali to ne bi bilo dobro za Srbiju i zato mislim da je inicijativa predsednika prvenstveno o unutrašnjem dijalogu vrlo hrabra, on politički nema šta da dobije iz dijaloga, samo ima političku odgovornost, ali ne želi da ostavi zamrznut konflikt nekim generacijama iza nas da ga rešavaju, što je izuzetno fer i liderska osobina.
Mene razočarava i nisam očekivala to što u ovom trenutku nema spremnosti ni sa jedne druge strane da se kompromis napravi. Žao mi je što Evropska unija nije jača u insistiranju da se Briselski sporazum implementira jer je EU bila garant tog sporazuma i morala je da insistira da se njegova prva stvar, a to je Zajednica srpskih opština, implementira. Sa druge strane, iz svih razgovora koje sam imala s njima, ne deluje mi da su Sjedinjene Američke Države spremne na bilo kakvo fleksibilno rešenje, a ako niste spremni na fleksibilno rešenje onda meni deluje da ste za održavanje status kvoa i zamrznutog konflikta.
Ne mislim da to Srbiji odgovara i mislim da je poslednjih tri, četiri, pet godina pokazala da želi da bude, ako mogu da kažem i kolokvijalno, izvoznik stabilnosti. U poslednjih deset dana na Kosovu Srbija je pokazala potpuno drugačije lice, lice zemlje i političke elite koja je stabilna, pribrana, koja se ne povodi za emocijama, razmišlja hladne glave i investira i ime i energiju u stabilno rešavanje problema.
*Izgleda ipak da bi Kosovo moglo da zaustavi put Srbije ka Evropi?
Mislim da ne može zato što to nije isto: evropske integracije su jedna priča, naše rešavanje odnosa sa Prištinom druga. Evropska komisija, odnosno EU, ne priznaje nezavisnost Kosova, oni su statusno neutralni i moraju to da budu jer pet važnih članica EU ne priznaje i neće priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova. Oni od nas očekuju normalizaciju odnosa, neće da uvoze konflikte u EU, a normalizacija odnosa može svašta da znači: ja mislim da je prvenstveno u interesu Srbije, ne zbog Unije već u interesu Srbije da se konačno nađe dugoročno održivo rešenje.
*Neretko se čuje da bi problem rešavanja odnosa Beograda i Prištine mogao da vodi dubljem opredeljivanju ka Rusiji zato što, uslovno rečeno, ruska strana ima veće razumevanje za probleme Srbije kad je reč o Kosovu.
Jasno je da je naš strateški cilj Evropska unija, i politički i ekonomski. Više od 65 odsto naše ukupne spoljnotrgovinske razmene je sa zemljama EU, zemlje EU su i daleko najveći investitor u Srbiji, ali opet se vraćam na taj dinamičan razvoj. Nama je zbog dinamičnog razvoja potrebno da imamo partnere na svim stranama sveta. Rusija jeste jedan od naših partnera, na kraju oni su naš najveći energetski partner i zbog energetske održivosti Srbije važno je da imamo dobre odnose sa Rusijom, isto tako i sa Indijom, Kinom pre svega, sa SAD, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, tako da ja ne bih gledala to na hladnoratovski način.
Iako se svet sve više polarizuje i kao da se približava fazi hladnog rata, koju karakterišu kompleksni odnosi u celom svetu, mislim da je Srbija na dobrom putu i politički, imamo strategiju koja svakako daje rezultate. Ako imamo snage i postoji razumevanje EU, pre svega da se implementiraju postignuti dogovori (sa Prištinom), a onda i da se ima fleksibilnosti i kreativnosti oko mogućeg dugoročnog rešenja, onda će sve biti u redu. Nadam se da Srbija neće biti jedina koja će na kraju ostati da insistira na stabilnosti.
*Rekonstrukcija Vlade koju ste najavili pre najnovije krize i dalje je politička top tema iako ste više puta poslednjih dana ponovili da se malo odlaže. Koliko je to malo – do maja, juna?
Sve zavisi od toga kakva će biti situacija na Kosovu – ukoliko se do 20. aprila ništa ne uradi na stvaranju Zajednice srpskih opština i Srbi tamo budu primorani da je sami prave, posle onoga što se desilo prošle nedelje čovek više ne može da kaže šta može da očekuje od Prištine.
Rekonstrukcija će sačekati dok tamo ne postignemo stabilnost.
*Da li se promenilo nešto u razlozima za rekonstrukciju koju ste naveli kad ste je najavili i zbog čega ste to uradili bez imena i resora?
Nisam mislila da u medijima treba da se razgovara o imenima; to bi značilo da Vlada zaista ne može da funkcioniše kao tim. Ja mislim da je rekonstrukcija potrebna zato što stvari mogu da funkcionišu bolje; Srbija, najiskrenije to mislim, nema vremena da kasni, da izgubi još jedan jedini dan, ni građani, ni privreda i ukoliko možemo da funkcionišemo bolje treba odmah da počnemo da bismo iskoristili šansu. Ne bih nikada bežala od rekonstrukcije niti mislim da je rekonstrukcija sama po sebi loša stvar, meni nije jasan koncept da birate vladu i četiri godine mora da bude isti tim, taj mi princip uporište nema u pragmatičnosti.
*Da li je reč o individualnim neslaganjima ili objektivnim razlozima, možda neki ljudi zbog zdravlja ili privatnih obaveza ne mogu da budu tu?
Ne bih sada razgovarala o rekonstrukciji jer što god budem rekla biće tema, a ja stvarno mislim da u ovom trenutku to ne sme da bude tema; mi smo povodom Kosova u teškoj poziciji i Vlada zbog toga mora da bude kompaktna. Zaista, ne bih dalje otvarala tu temu.
*Nije direktno vezano za rekonstrukciju već bočno; opet su poslanici vladajuće većine uložili brojne amandmane, sada na predlog zakona o NOKS-u. Kako vi vidite tu neoubičajenu parlamentarnu praksu – kao kritiku većine iako podržava Vladu ili, što je realnije, opstrukciju parlamentarnog rada?
Nezahvalno je da ja kao predsednica Vlade komentarišem rad parlamenta koji je u svemu iznad mene i Vlade, ali ne bih rekla da su amandmani nužno kritika predloga i predlagača. Nekim se amandmanima svakako može unaprediti već dobar predlog zakona. E, sada, zašto poslanici vladajuće koalicije to rade, ne mogu da sudim, ali Poslovnik o radu im daje za pravo da tako postupaju.
Meni je ovo isto kao kada biste vi ili bilo ko drugi pitao zašto neko ko je u Beogradu dobio manje od 18.000 glasova uopšte sedi u tom parlamentu, koga ti ljudi zapravo predstavljaju? Znači li to da treba da imamo nove izbore? Rad parlamenta stvarno može da se gleda sa raznih strana, ali ponavljam, nije moje da komentarišem jer moram da odgovaram tom parlamentu i svim poslanicima jednako.
*Predsednik Izvršnog odbora SNS-a najavio da će oni oceniti rad svojih ministara. Šta će se desiti ako se njihova i vaša ocene ne poklope?
Prvo, ja dosad nikada nisam imala nerazumevanje sa Srpskom naprednom stankom. Štaviše, uvek smo imali veliki stepen saglasnosti i uvek sam imala ogromnu podršku SNS-a, tako da verujem da ćemo i u ovoj prilici imati dijalog, ne samo o personalnim rešenjima nego i o tome kako je ko radio svoj posao tokom ovih gotovo godinu dana. Ali, da se razumemo, parlamentarna demokratija je takva da vladajuća koalicija svakako ima veliki uticaj na to ko će biti ministri u Vladi i bilo bi besmisleno da to osporavam ili da ih kritikujem što imaju uticaj. To su postulati parlamentarne demokratije, a mi smo dosad imali odličnu saradnju i nemam razloga da verujem da neće biti tako.
*Približava se prva godina rada Vlade, ovih dana ste prvo tromesečje ocenili kao odlično u ekonomskom smislu. Šta biste istakli, pored fiskalne stabilnosti i smanjivanja zaduženosti?
Dobro je što je rast BDP-a u skladu sa onim što smo planirali, to je otprilike 3,9 odsto, da bismo na kraju godine imali rast od 3,5 odsto i to mi je u ovom trenutku najvažnije. Srbija mora da ima brži, dinamičniji i dugoročno održiv privredni rast da bi sustigla zemlje Zapadne Evrope, prvi kvartal obećava, ali postoji mnogo stvari koje moramo da uradimo da bi takav rast bio realan do kraja godine, a nadam se veći 2019. i 2020, što znači da bi bio održiv.
Da zaista bude tako, BDP treba da se bazira na proizvodnji i izvozu i zbog toga je važan kontinuitet u direktnim stranim investicijama. Prethodna 2017. oborila je sve rekorde, priliv direktnih stranih investicija bio je 2,6 milijardi evra bez ikakvih privatizacija, što je ogroman uspeh i time smo otvorili desetak hiljada novih radnih mesta. Imam i poseban fokus na domaću privredu, odnosno kako da ubrzamo stečajeve koji traju decenijama, kako da podržimo preduzetnike, kako da imamo jača mala i srednja preduzeća… I tu smo prošle godine imali dobre indikatore, nezaposlenost se smanjila na 13, 14 odsto, prepolovljena je, ali i dalje je velika…
*Kažete da se stopa nezaposlenosti prepolovila, zar nije promenjen model računanja po Evrostatu?
Ne bih rekla da ste u pravu i vi i svi koji to tvrde jer se statistika već nekoliko godina meri po Evrostatu i nezaposlenost se smanjuje već nekoliko godina; nisu oni metodologiju promenili 2017, pa se odjednom nezaposlenost prepolovila.
*Šta ćete sa gubitašima koji su još na državnom spisku, šta je s tim delom reforme koji mnogo kasni?
Neka od tih pitanja se rešavaju; najteže je rešeno, Železara Smederevo danas solidno posluje, a zadržala je sve radnike, oko pet hiljada ljudi. Sada zajedno sa NR Kinom imamo ideju da širimo poslovnu zonu Smederevo. Rešen je i ogroman problem – Galenika je prodata za 16 miliona evra, plus dugovi komercijalnim bankama od 25 miliona, što je 41 milion evra, i sada pratimo kako investitor ispunjava obaveze i kada će krenuti proizvodnja. Danas (ponedeljak, prim. aut.) rešili smo i pitanje IMT-a, i to na način na koji smo hteli, ne zbog zemljišta u Dobanovcima, pošto indijskog investitora zemljište uopšte ne zanima; predmet prodaje bio je žig i pogon u Jarkovcima. Dugo smo radili na odvajanju žiga od zemljišta i nadam se da ćemo uskoro krenuti u grinfild investiciju… i da naše traktore izvozimo u region i svet, kao nekada.
*IMT je prodat bez radnika. Hoće li investitor imati odgovarajuću radnu snagu na domaćem tržištu ili će morati da uvozi radnike?
Verujem da će imati radnika i ovde, ali to je dobro pitanje; mi u ovom trenutku pregovaramo sa tri, četiri ogromna investitora i ukoliko se planovi ostvare realno ćemo imati manjak kvalifikovane radne snage. Jedan od načina da se to reši je dualno obrazovanje kroz direktno povezivanje škole, tržišta rada i privrede, ali moraćemo da napravimo i velike obrazovne centre – o tome već razgovaramo sa Privrednom komorom Srbije – kako bismo brže završili kvalifikovanje i obezbedili školovanje potrebnih visokostručnih kadrova. Mi kao država možemo sa investitorima da obučimo ljude za specifična radna mesta na kojima će raditi.
*Zar dosadašnja iskustva sa indijskim partnerima nisu bila loša?
Neka jesu, neka nisu, ali ne bih to pripisivala indijskim partnerima, pre bih rekla da su odgovorne vlade koje su vodile stečajeve i dogovarale takve privatizacije. Tafe je ozbiljna kompanija i nadam se da ćemo obnoviti proizvodnju traktora.
Počeli smo i da rešavamo Magnohrom, radili smo na tome duže od godinu dana, okončana je prodaja dva manja dela, za glavni deo data je jedna ponuda; meni je od same cene mnogo važnije da se tamo pokrene proizvodnja i zaposle ljudi. Kraljevo je u ozbiljnim ekonomskim problemima, mnogo je nezaposlenih i moramo gradu i čitavom kraju dati novu perspektivu, Leoni je sa četiri hiljade novih radnih mesta realno važniji od Magnohroma, kao i turska Tai grupa, ali oporavak Magnohroma je psihološki podsticaj ljudima da vrate i poverenje i samopouzdanje.
Zbog toga smo pomerili fokus sa Niša na Kraljevo, a veliki problem je i Loznica, kao jedan od gradova koji su zavisili isključivo ili pretežno od jedne velike fabrike. Za Loznicu je fantastično, a za Srbiju ogroman potencijal nalazište jadarita, ali vrlo je kompleksno pokretanje proizvodnje, investitoru Rio Tinto treba 15 različitih dozvola. Radna grupa koju vodi ministar Antić radi sa investitorom na mesečnom nivou, razgovara se o završetku njihovog posla u Australiji kako bi počeli što pre da grade fabriku i pogon u Loznici. Potpisali smo i Sporazum o saradnji, a jedan od mojih ciljeva je da nađemo trećeg strateškog partnera kako ne bismo jadarit samo kopali i izvozili već i pravili proizvode ili poluproizvode i tako zaokružili održivi razvoj. Ipak, to će sve krenuti tek 2020.
*Stiče se utisak da, iako ozbiljni, niste zabrinuti. Šta vas u ekonomskim pitanjima najviše brine?
Nisam strašno zabrinuta, ali se brinem. Za ekonomiju Srbije koja nije velika, ali nije ni mala, izazovno je pomeriti rast BDP-a iznad četiri odsto godišnje, što nam je neophodno, a to traži ogromna strateška ulaganja i jasno vidim pravac kako to može da se uradi. Recimo, ako RBT Bor uradimo na pravi način, pametno, umesto preduzeća koje BDP-u doprinosi 0,8 odsto dobićemo giganta koji će najkasnije 2020. doprinositi 1,8 odsto rastu bruto društvenog proizvoda. Jadarit može da donosi između 1,3 i 1,5 odsto BDP-a, ali to su sve stvari koje tek moramo da završavamo – brzo, efikasno i pametno. Brinem se jer nemamo mnogo vremena za čekanje na rast ekonomije i BDP-a iznad četiri odsto. I to iz proizvodnje, a ne potrošnje.
Sa druge strane, veoma me brinu politička situacija i regionalna nestabilnost. Iako najveće regionalno tržište, mi smo i dalje veoma mali i ne možemo da se razvijamo bez političke i ekonomske stabilnosti u zemlji i okruženju. Ako ima nestabilnosti na Kosovu, u Makedoniji, u Bosni i Hercegovini, nećemo biti viđeni kao stabilno tržište, znači biće manje investitora, krediti će biti skuplji za naše preduzetnike, neće dolaziti investitori koji ulažu u naprednije tehnologije i bolje plaćena radna mesta.
*Za stabilnost je jedno od ključnih pitanja pravosuđe. Predlog ustavnih promena naišao je na jednodušne primedbe pravosuđa, pravne struke i nauke. Kako će se dalje odvijati taj deo ustavnih promena i koliko ste lično upoznati?
Pravosuđe i generalno vladavinu prava moramo da uredimo ne zbog EU već zbog nas samih. Sve što smo postigli može pasti u vodu ako nemamo efikasno i predvidivo pravosuđe. To je ključni problem za investitore koji traže da međunarodna arbitraža ima ingerenciju u eventualnim sporovima, što dovoljno govori o njihovom poverenju u pravosudni sistem Srbije.
Ja sam bila prilično uključena u dijalog o ustavnim reformama, bila sam i na poslednjem okruglom stolu u Beogradu jer je to izuzetno važno pitanje. Videla sam dva potpuno različita stava o amandmanima, a mislim da je Ministarstvo pravde uradilo veoma dobar posao. U ovoj celoj debati i kritikama na račun Ministarstva izostaje najvažniji motiv za promene, a to je pravosuđe u službi građana i privrede. Nezavisno i nepristrasno pravosuđe je civilizacijska norma, ali šta je sa odgovornošću? Ne zaboravite da ste u javnoj raspravi imali udruženja građana koji nisu dobili pravdu za sve što su pretrpeli i izgubili, kao što je Udruženje Kontrast. Pre neki dan je čovek ispred Skupštine pretio samoubistvom jer je njegov predmet na sudu 20 godina. I ne možete da mi kažete da je za tog nesrećnog čoveka bilo političkih pritisaka na pravosudni sistem, da se taj neki sudija plaši i zbog mene, predsednika ili ministarke pravde ne može da presudi!
Ne, naše pravosuđe nije efikasno i to nije posledica političkih pritisaka. Cela priča da pravosuđe mora biti apsolutno nezavisno od bilo koga u ovoj državi i da će sami sebe da regulišu i kontrolišu ne samo da ne pije vodu već ne znam nijedan sistem na svetu gde je to tako. Mislim da je napravljen dobar balans između nezavisnosti sudstva, koja je veća nego što je sada ima, ali i odgovornosti koje mora biti. Debata je bila duga, amandmani idu na Venecijansku komisiju bez čijeg odobrenja ih nećemo usvojiti. Ali, podsetiću vas još, 2006. nije bilo debate, predlog ustavne reforme u pravosuđu, iako opsežniji, nije išao pred Venecijansku komisiju i tada nije bilo kritika ili ih je bilo mnogo manje nego sada, kada ste imali devetomesečnu javnu raspravu i usvajanje značajnog broja predloga.
*Većina nije usvojena.
To tvrde neka udruženja, ne sva, ja samo mislim da ona zahtevaju stepen nezavisnosti koji nije moguće obezbediti. A nisam ni čula njihove adekvatne odgovore na pitanja kako će samo svojom moralnom odgovornošću sami sebe regulisati i kontrolisati i koliko je godina potrebno da postanu efikasno, odgovorno i nekorumpirano pravosuđe?
*Hoćete da kažete da nema političkog pritiska na pravosuđe i da nema političkog uticaja na izbor i rad sudija i tužilaca?
Ne mogu to da ocenim uniformno, ali mogu da kažem da ja nikada nisam smela čak ni da pozovem sudije u hitnim slučajevima koji se tiču nekih stečajeva i očuvanja mnogo radnih mesta. Takav je bio postupak za Fabriku kablova Zaječar, od čijeg je ishoda zavisilo 400 porodica, ali nisam smela da pozovem i pitam može li postupak da se ubrza jer bi to sudija shvatio kao pritisak. Dakle, nikad nisam smela i nikada se ne bih usudila da utičem, a da li postoje pritisci ne znam, ja ih ne vidim, ali dozvoljavam i da nemam sve informacije.
*Za kraj, ali nikako najmanje važno, jeste li videli Nacrt medijske strategije koja je uobličena bez struke. I kad će rasprava?
Nadam se uskoro, verujem da će biti žučna, ali očekujem i da bude konstruktivna, s konkretnim predlozima kako da se nešto promeni nabolje.
*To je moguće samo ako taj dokument bude javan i ako bude dovoljno vremena da se prouči. Sada nije tako.
Svakako će biti javan, ni ja još nisam videla Nacrt, a očekujem kada ga budemo svi dobili da čujem primedbe novinarskih udruženja, novinara i nevladinog sektora. Želim da čujem njihove komentare i onda mogu da iznesem svoj stav.
Ne razumem proteste u Nišu
*U Nišu su građanski protesti zbog ustupanja aerodroma “Konstantin Veliki” Republici, sumnja se da to ima veze sa koncesijom aerodroma “Nikola Tesla”.
To je jedna od stvari koja me u Srbiji uvek iznova čudi; ljudi nisu protestovali kada od aerodroma nije bilo ništa, kada je bila jedna, dve linije. Zahvaljujući ulaganjima Vlade Srbije i strateškom pravcu razvoja, mi danas tamo imamo ozbiljan aerodrom i neverovatno je da posle svih ulaganja kažu da je Srbija uzela aerodrom, kao da je to neki drugi entitet. “Konstantin Veliki” je i dalje aerodrom građana Niša, kao i svih drugih građana Srbije, da smo želeli da ga upropastimo, ne bismo toliko ulagali u njega. U planu je i nastavak ulaganja, kako je i potpredsednica Vlade gospođa Mihajlović najavila, u planu je izgradnja nove kule…
*A veze sa koncesijom “Nikole Tesle”?
Apsolutno nema nikakve veze, to je koncesija samo za aerodrom “Nikola Tesla”; aerodrom “Konstantin Veliki” je drugo pravno lice, Francuzi nemaju ingerencije nad niškim aerodromom.
*A koliko ima veze prelazak Etihada na lou kost poslovanje koje je u toku?
Ništa od toga neme veze sa aerodromom Niš i videćete u mesecima i godinama pred nama da će niška vazdušna luka biti važna. Mi kao vlada ne možemo da nateramo strane kompanije da koriste neki aerodrom, ali nastavićemo da ulažemo i obezbedimo najbolje uslove za rad.
Kreativno tumačenje Saveta
*Poslednjih dana je formiranje Saveta za kreativne industrije izazvalo mnogo polemika. Prvo, šta vam je bila osnovna ideja, a drugo, jeste li očekivali tako burne reakcije?
Ideja je jednostavna; ja sam i u ekspozeu rekla da za dinamičan dugoročno održiv rast Srbije, pored toga što podstičemo tradicionalne grane privrede, moramo da se okrenemo i granama u kojima nismo tražili rast. Kad sam postala predsednica Vlade zamolila sam deo tima da sa kolegama iz Svetske banke pogledaju analizu tzv. kreativnih industrija, koje su novi sektor razvoja u svetu. Pokazalo se da su u ovom trenutku kreativne industrije peta grana po doprinosu našem BDP-u, zapošljavaju više od sto hiljada ljudi i tu je najveći broj mikropreduzeća, i ukoliko podržimo taj segment može da, kao i informacione tehnologije, povuče naš rast. Naravno, ne kažem da ne treba da nastavimo da ulažemo u tradicionalne grane, poljoprivredu, energetiku, vojnu industriju, to ćemo nastaviti, ali postoje novi izvori rasta koje dosad nismo koristili.
Savet za kreativnu industriju je grupa stručnih ljudi koji najčešće nisu politički istomišljenici sa mnom i u tom smislu ne podržavaju Vladu, ali su stručnjaci u svojoj oblasti i dokazana imena u svetu, svojim radom su promovisali Srbiju na najlepši način. Htela sam da imam savet koji će me edukovati i koji će mi na najjednostavniji i najpraktičniji način predlagati inicijative šta da uradimo da bi kreativna industrija još više skočila.
Žao mi je što je bilo toliko negativne polemike i dalje mi je neverovatno kad vidim da kod nas ljudi imaju tendenciju da kritikuju šta god vi uradili. Jedan član Saveta, poštovani Lazar Džamić to je lepo objasnio: “Otkad sam se iz Amerike vratio u Srbiju, ogroman broj ljudi me je pitao da li me je ikada iko iz državnih institucija zvao da pita da pomognem. Rekao sam ‘ne, nikad’ i svi su reagovali uniformno tipičnom rečenicom ‘pa naravno, ovo je Srbija, naravno da neće pametne ljude da pitaju’. A onda kada me je neko zvao i kada sam pristao, svi me kritikuju kako sam plaćenik, kako sam se prodao, kako sam neprijatelj demokratije i svega civilizovanog… Meni je žao što su napali te ljude koji su bez ikakve zadnje namere, bez finansijske nadoknade, prihvatili poziv da zajedno radimo na tome da se kreativne industrije, kao širok segment sa ogromnim potencijalom, stave u svrhu boljeg privrednog razvoja Srbije.”
Ali ne samo to, mi smo zaboravili našu kulturnu diplomatiju, zaboravili smo kako se, na primer, nekada Jugoslavija kulturnom diplomatijom promovisala u celom svetu. Ti ljudi danas mene mogu da edukuju o tome, možemo da postignemo ne samo privredni rast i razvoj, veći broj radnih mesta, više ljudi koji će ostajati u Srbiji, možemo da dobijemo potpunu novu kulturnu diplomatiju koja malo košta, a mnogo vraća.
*Ljudi koji se bave kreativnom industrijom kažu da bi privreda Srbije bila mnogo bolja da je toliko prisutna u inostranstvu koliko su oni.
Apsolutno, Savet za kreativnu industriju ima ulogu da mene savetuje kao predsednicu Vlade Srbije, a onda ćemo mi kao Vlada da pravimo javne politike koje će u skladu s tim savetima napraviti važan rezultat za Srbiju i politički, i kulturno, i privredno. Svakako je na nama, pre svega na meni, da pokažem da ti ljudi svoj integritet nisu uložili uzalud. I ja nameravam da pokažem šta zajedno možemo da uradimo uprkos brojnim osporavanjima, a da nismo ni počeli s radom.
Pogledajte intervju —>>>