“Aleksandar Vučić i njegovi tajkuni čvrsto drže celu naciju pod opsadom i totalnom kontrolom, pa se u skorijoj budućnosti mogu očekivati već viđene metode koje se neizbežno primenjuju protiv totalitarnih sistema i pojedinaca koji sami sebi persiraju i aplaudiraju. Nenasilne, naravno. Tako će izgledati finale efikasne kampanje. Njegov neobično brzi politički uspon okončaće se jednako brzim padom. Suprotno tome, njemu i tajkunima zaposlenim kod njega finansijski pad teško da je uopšte moguć, ako imamo na umu nivo ‘ušteđevine’”, kaže Bislimi i dodaje: “Iako boljim poznavaocima njihovih vrtoglavih uspona u oblasti finansija ovaj podatak nije nepoznat, neophodno je upoznati i širu domaću javnost. Kada budemo dobili odgovore na pitanja kao što je kome veliki državni sistemi, poput Energoprojekta, ustupaju nekretnine, resurse i najunosnije poslove bez tendera, svima će biti jasno da imamo kleptokratsko uređenje. Moj utisak je da bolje i finansijski povoljnije kampanje nema od iznošenja njihovih brojnih kriminalnih radnji na videlo, naravno bez podrške i pomoći velikih medija – putem društvenih mreža i u neposrednom kontaktu s ljudima”.
*Kao direktor DS, hoćete li i na koji način biti politički eksponirani?
Nemam želju, niti sam imenovan da rešavam politička pitanja. Čak bi bilo i neumesno da pokušam jer u Demokratskoj stranci ima mnogo ljudi sa ogromnim znanjem i iskustvom za sve društvene i životne oblasti, od vođenja države do realizacije uspešnih kampanja
*Ipak, koje su to vrednosti u Srbiji za koje treba DS da se zalaže i na koji način može privući pažnju građana i povratiti izgubljeno poverenje?
Ono za šta se DS od svog obnavljanja 1990. do danas uvek zalagala, uz povremene otklone koji su je skupo koštali: demokratija, vladavina prava; međunacionalna tolerancija; tržište, uz korektive socijalne države; slobodni mediji; saradnja sa zemljama regiona, uz čuvanje interesa Srbije; EU integracije ne zato da bismo dobili evropski novac, nego zato što jedino s tim vrednostima možemo da razvijamo zemlju.
*Kakve rezultate DS očekujete na izborima na svim nivoima? Na čemu temeljite ocenu?
Očekujemo najbolje rezultate u istoriji u najgorim mogućim uslovima u istoriji. Najblaže rečeno, u neljudskim, potpuno antidemokratskim i krajnje nehumanim uslovima po DS svaki rezultat je herojski, a dvocifren je sasvim realan. Videćete mnogo bolje rezultate od ovih koje čitamo u friziranim istraživanjima javnog mnjenja. Ne zaboravite – sve ankete su rađene telefonskim putem i danas prvi put od 2000. imamo strah kod ljudi da se slobodno izjasne u telefonskoj anketi. Šta ako izgubim posao, šta ako moja žena dobije otkaz? Vlast će se iznenaditi kad vidi kako su građani glasali u intimi svog biračkog mesta!
Na temelju poštenog rada, iskrene ponude i evidentnih kadrovskih razlika u odnosu na njihove Maje, Babiće, Rističeviće i slične. Najtvrđa prepreka našem rezultatu jesu medijski pokrivene laži i gluma Aleksandra Vučića, što je, priznaću, doveo do perfekcije. Gluma i laži su recept njegove politike uspona i rejtinga, te ćemo ga prvo morati pomeriti iz vestern žanra.
*Ubrzo po imenovanju postali ste predmet interesovanja tabloida. Jedan vam je posvetio naslovnu stranu, plasirana je vest da niste imali podršku političkog jezgra DS, na nekoliko noćnih sednica starog saziva bili ste jedno od najpominjanijih imena. Čija je to kampanja i kakav je njen učinak?
Plasiranje “vesti” da nisam imao podršku tvrdog političkog jezgra je pokušaj spinovanja, to jest prikrivanje toga što je Demokratska stranka pokazala hrabrost da ima prostora za nove i mlade ljude. Imenovalo me je Predsedništvo, a ne jedan čovek. Imam podršku svih političara koji su u stranci onoliko koliko ja imam godina. Da sam želeo tabloidni politički život i njihovu pažnju, učlanio bih se u neku od vladajućih stranaka, a ne u DS.
Polemisati s tabloidima u kojima su vlasnici ujedno i vodeći politički i ekonomski analitičari, stručnjaci za sudsku medicinu, za državne udare u svemiru, a po potrebi i na zemlji, gubljenje je vremena i nerava. Nije tajna da je nalogodavac mog blaćenja isti onaj vladar koji je dao nalog i da Srbi podrže Tačija za predsednika Kosova, ali otvoreno ući u polemiku s njima najčešće znači proći medijski linč, ugroziti sebi zdravlje, pa i slobodu. Opredelio sam se za svako odbijanje prinudne saradnje i komunikacije s njima.
*Koliko vaše ime i prezime ima uticaja na negativnu kampanju protiv vas?
Nije nimalo bezazleno biti trn u oku sadašnjim moćnicima, hotelijerima, tajkunima bliskim Vođi, bez obzira na razloge i motive, pa je tako i u mom slučaju, bez obzira na to zovem li se Jovan Jovanović ili Amir Bislimi! Ovakva reformska vlast pokazala je napadom na narodne poslanike u centru Beograda šta sve čeka onoga ko se suprotstavi Vođi. Ali, proći će i ovo, mada mislim da je za građane bilo bolje da se ova “zemunska” epizoda završila mnogo ranije. Da nije bilo akcije “Sablja” mogli smo ovu potpuno istu “reformsku vlast”, Vučić – Nikolić – Dačić – Vulin – Karić, imati još davne 2003. godine. S tim što u toj izvornoj “zemunskoj” vladi Vučić nikada ne bi stigao do pet odsto, pa bi se ”braća”, “kumovi” i ostali teško ovako osilili. Možda bi najveća šteta i razlika bilo odsustvo Stefanovića, jer bi njegovim i Ministarstvom finansija upravljao kolektivni organ – Legija, Duća, Kum, Miša Banana. Vučić bi verovatno bio ministar informisanja ili integracija u Šilerovu, što samo Šešelj zna.
*Vi ste za ovdašnje prilike vrlo mladi, vaše vršnjake smatraju decom, a već ste se dokazali kao preduzetnik i ušli u ovu neizvesnu političku avanturu. Plašite li se neuspeha i zbog čega?
Srbija je država u kojoj deca, nažalost, žive s roditeljima do svoje četrdesete. I nije retko da su to upravo oni koji su školovanje obavili u roku i s najvišim ocenama. Naravno, jer su za razliku njihovih vršnjaka u normalnim državama oni u Srbiji – bez zaposlenja, a najčešće i bez rešenog stambenog pitanja.
Pre bih rekao da sam se možda drugima dokazao kao preduzetnik, sebi još nisam. I to je jedan od razloga što sam hteo da se učlanim baš u ovu stranku, a ne u vlast, kao što bi većina uradila. Ipak, u prvom redu sam to učinio jer sam bio siguran da je neizvesna politička avantura biti na drugoj strani, što je iz svakodnevnih postupaka vlasti sve očiglednije. Protiv diktature uspeh je moguć, samo je pitanje vremena.