Postupak će biti nastavljen, “jer je na osnovu praćenja toka međusobnog prilagođavanja deteta i potencijalnih usvojitelja procenjeno da je konkretno usvojenje u njegovom najboljem interesu. Interes deteta i poštovanje zakona je jedino čime se rukovode nadležne institucije i na to ne može imati uticaj pritisak javnosti”, saopštilo je Ministarstvo.
U konkretnom slučaju, stoji u saopštenju, hraniteljica deteta je u momentu započinjanja procesa usvojenja pokazala da ne odobrava odluku organa starateljstva i svojim ponašanjem i postupcima opstruisala je započeti proces usvojenja, rukovodeći se sopstvenim uverenjem šta je detetov interes, uprkos ukazivanju i intervencijama svih stručnjaka koji su postupak vodili i kontrolisali.
Time je ona prekoračila granice svoje uloge i, uprkos ukazivanju da je, kao i svi akteri u postupku usvojenja, dužna da poštuje zakonsku obavezu čuvanja tajnosti podataka, davala javnosti netačne informacije o konkretnom postupku i svojoj ulozi u njemu, ne vodeći računa o posledicama koje mogu da nastanu za dete i potencijalne usvojitelje u delikatnom procesu uzajamnog prilagođanja, navelo je Ministarstvo.
U saopštenju se ističe da su sve procedure i domaćeg i međunarodnog usvojenja precizno zakonski regulisane i da su sve aktivnosti u ovom slučaju preduzete po zakonu i u najboljem interesu deteta i zaštite njegovih prava.
Strani usvojitelj može usvojiti dete iz Srbije samo pod uslovom da za takvo dete u razumnom roku, što po Zakonu iznosi minimum godinu dana, nije bilo moguće izvršiti izbor domaćih usvojitelja.
U praksi, stranci uglavnom usvajaju decu sa zdravstvenim i razvojnim problemima za čije se usvajanje vrlo retko opredeljuju domaći usvojitelji.
Nakon zasnivanja međunarodnog usvojenja, dete se prati u periodu od tri godine, a nadležne socijalne službe iz zemlje prijema našem resornom Ministarstvu svakih šest meseci dostavljaju izveštaje o tome.
Smeštaj u hraniteljskoj porodici je privremena mera porodičnopravne i socijalne zaštite deteta koja traje dok centar za socijalni rad, kao staratel? deteta, ne odluči da li ono može da se vrati kod roditel?a ili srodnika ili će biti zbrinuto kroz usvojenje.
U toku procesa pripreme i obuke budućih hranitelja pažnja se posvećuje i njihovoj sposobnosti da pruže podršku detetu u trenutku odvajanja od njih, što je jedna od osnovnih kompetencija koje moraju da imaju da bi bili podobni za ovaj posao.
Za taj složeni zadatak oni imaju podršku stručnjaka s obzirom da i sami prolaze kroz krizu odvajanja od deteta.
Hranitelji znaju da su u obavezi da traže pomoć stručnjaka ukoliko osete da nisu u stanju da sami prođu kroz taj proces.
Dakle, u postupku usvojenja deteta, domaćeg i međunarodnog, hranitelji imaju vrlo aktivnu ulogu i zadatak da pripreme dete za promenu koja nužno sledi, da ga podrže, ohrabre i uvere da je proces upoznavanja i uspostavljanja poverenja sa usvojiteljima u redu, da mu stave do znanja da podržavaju njegov odnos sa novom porodicom, kao i da usvojiteljima pruže sve važne informacije o detetu, njegovim navikama i sl.
Ministarstvo je, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, u Centar za socijalni rad Zrenjanin poslalo inspekciju socijalne zaštite i zatražilo reakciju Zaštitnika građana u okviru čije nadležnosti je i zaštita prava deteteta, navedeno je u saopštenju.
Zrenjaninci pružili podršku hraniteljki kojoj je oduzeto dete
Nekoliko desetina građana je večeras učestvovalo u protestnoj šetnju u Zrenjaninu u znak podrške hraniteljki Ljiljani Radulović, koja tvrdi da joj je “oteto” petogodišnje dete, i nelegalno dato stranim državljanima na usvajanje.
Sa druge strane, zrenjaninski Centar za sovcijalni rad smatra da je sve urađeno u skladu sa zakonom, a iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku takođe tvrde da su sprovedene sve neophodne stručne procedure za usvajanje.
Ipak, protesna šetnja organizovana je od zrenjaninskog hotela “Vojvodina” do Centra za socijalni rad gde im se obratila Ivana Mandić, čije je dete išlo u vrtić sa petogodišnjim dečakom o kome je od njegovog trećeg meseca brinula Ljijana Radulović, kao hraniteljka.
Ivana Mandić je pitala kako su svih ovih godina država i Centar za socijalni rad imali poverenja da dečak živi i raste pored hraniteljke, zbog čega se tako dugo čekalo na usvajanje i zašto je to, kako je navela, sprovedeno u tako kratkom roku, bez obaveštenja hraniteljke da dete pripremi za to.
“Da li su dovoljna samo četiri dana da se dete upozna i prilagodi usvojiteljima koji ne govore njegovim jezikom, a pritom je socijalizovano i ima svoje drugare iz vrtića koji ga vole i na koje se takođe odrazila ova situacija, jer nisu oni baš tako mali da ne primećuju da se nešto događa” kazala je Ivana Mandić na skupu.
Ona je upitala i da li je “trauma naglog odvajanja od hraniteljke najbolji interes za dete”.
Ljiljana Radulović rekla je novinarima da će uraditi sve kako bi sačuvala dete koje je, kako kaže, odvedeno iz kuće uz reči “idemo dok mama skuva ručak” i dodala: “Slagali su ga, a ja ga nikad nisam slagala”.
“Sad je ispalo da sam krenula na državu, a nisam. Nemam nikakvo rešenje da sam razrešena dužnosti hranitelja, ali krivične prijave sam podnela”, kazala je ona.
Ljiljana Radulović јe pitala kako je moguće da se u Srbiji nije našao usvojitelj, već da je dete dato na usvajanje ljudima iz inostranstva.
“Stalno se priča o tome da u ovoj zemlji nestane jedan manji grad, a mi dajemo decu. Postavljam pitanje zašto, ne zato što je to moje dete, a računam ga kao moje, imala sam nameru da ga usvojim, ali mi je rečeno da za to nisam podobna zbog godina, a jesam da budem hranitelj. Nisam se s njim ni pozdravila” rekla je još hraniteljka.
Večeras je najavljeno da će se građani i sutra okupiti ispred Centra za socijalni rad da bi zatražili odgovore na pitanja, a jedno je od njih je da li je tačno da ne postoji nijedan bračni par iz Zrenjanina ili Srbije podoban da usvoji dete.