Najs kaže da bivše zaraćene strane iz ratova na teritoriji bivše Jugoslavije danas nastavljaju borbu za interpretaciju istorije. U intervjuu za Dnnevni avaz, on je ocenio da je moguće da će jednog dana suđenje Miloševiću postati nevažno i zaboravljeno jer niej dovršeno.
Bivši tužilac kaže da ne može da pretpostavi kakva bi bila sudijska presuda Miloševiću, ali da zna da je “postojalo i suviše dokaza o njegovoj odgovornosti”.
Veliko dostignuće tog suđenja upravo je ta “masa dokaza, svedočenja, dokumenata ili videomaterijala koji, da nije bilo suđenja, nikada ne bi ugledali svetlo dana niti bi bili dostupni budućim generacijama, širokoj publici ili istraživačima iz raznih područja društvenih nauka”.
Bivši haški tužilac je rekao i da sa suđenja Miloševiću nosi mnoge posebne utiske. Izdvojio bi, kaže, svedočenje insajdera (bivšeg funkcionera Republike Srpske Krajine) Milana Babića koji je objasno moć Miloševića i njegovu ulogu kao vođe svih Srba.
“Od videomaterijala izdvojio bih onaj o proslavi Dana bezbednosti, u maju 1997. godine, u centru ”Crvenih beretki”, u malom vojvođanskom mestu Kula, na kojem se vidi kako Milošević upoznaje i pozdravlja Legiju i Zvezdana Jovanovića, kasnije optužene za ubistvo Zorana Ðinđića”, naveo je Najs.
Kada je reč o svedocima odbrane izvojio bih, kaže, generala srpske policije Obrada Stevanovića, na čijem je unakrsnom ispitivanju upotrebio videosnimke o ubistvima srebreničkih civila.
“Taj videosnimak nije ušao u dokazni materijal, ali je u svakom pogledu obeležio efekat suđenja Miloševiću, ne samo u regiji već u celom svetu”, rekao je Džefri Najs.
Postojalo je toliko dokaza o odgovornosti Miloševića da su morali da ga ubiju pre donosenja presude.