Na pitanje kako mu izgledaju dešavanja na političkoj sceni, kaže „vrlo srpski“.
„Zbunjujuće, konfuzno, protivrečno… Nije to nužno tragično loša stvar, društveni život, pa i politika u njemu nije i ne treba da bude lišena protivrečnosti. Svima je jasno, i ko izlazi na izbore i ko ne, i nama kao građanima, da je trebalo ili jedno ili drugo. Da postoje neke situacije u društvenom životu i političkom životu, koje ne dopuštaju i-i situacije, nego ili-ili. Ako konstatujete da je neka situacija katastrofalna u društvu, onda je trebalo ili da svi bojkotuju ili da svi izađu sa retorikom koja je i sa jedne i sa druge strane prihvatljiva. To je samo pitanje taktike, ne strategije, taktički nije dobro slati protivrečne poruke, pogotovo u uslovima medijske blokade“, kaže on za N1.
Kako kaže, „zna kome to ide na korist“.
„Uvek onome ko je na vlasti, da ima razjedinjenu opoziciju. U situaciji suspendovane demokratije, autoritarnoj društvenoj, situacija je ili-ili, ali sa druge, treće, koje strane, mogu se ostaviti emocije građana na stranu, kao što bi bilo dobro ikad bi ovi drugari malo svoje sujete umeli da kontrolišu, to se radi, postoje treninzi, ostave se emocije na stranu i glasa se mozgom, to će reći za najmanje lošu opciju, to je demokratija“, kaže.
Građani su, dodaje, „takođe politički akteri“.
„Mi nekog biramo, u kakvim god uslovima, vi nekog birate time što izlazite, ili ne izlazite. Srbija je u stalnom bojkotu izbora, ovde nikad ne izađe 62 odsto, 70 odsto, ovde izađe malo više od pola, ko god da je uprava trenutno ne vlada nikakvom većinom, on vlada manjinom, odnosno uz pomoć manjine, jer većina ne izlazi na izbore“, kaže Stojanović.
Za razliku od drugih ljudi, kaže, on misli da je bojkot iz 2020. godine imao svoju svrhu.
„Ne valja što nama prođu godine života. Ja razumem tu ambiciju, tu brzinu, ali tiha voda breg roni“, kaže on.
Mišljenja je da vlast neće ispuniti uslove.
„Nešto će biti ispunjeno, ovo što je pod pritiskom, neko reče, ‘Hilovih izbora’, ovo su ‘hilavi’ izbori, da to tako kažem, svakako, to svi znaju“, kaže.
Na pitanje šta će njega opredeliti, odgovara „stepen očaja 2. juna“.
„Kao i uvek, iako to tako možda ne deluje. Nije to dobro, to što ja radim već 33 godine u ovoj zemlji, ja to ne reklamiram, ne zagovaram. Na ove ‘hilave’ izbore, tužno je što smo na to došlo, tužno je što Srbija, ono na šta liči Pilja u Savetu Evrope, tužno je da vi predajete sopstveni suverenitet, nekim slučajnim prolaznicima koje se zovu, sada se zovu Kristofer Hil, a nekad Bil Montgomeri, kako god, to je jako tužno da vi 33 godine nešto niste u stanju da napravite elementarne demokratske uslove, nego ne možete da napravite ono malo države što je neophodno da bi se čovek osećao pravno i ljudski siguran“, kaže.
Razloge, ističe, „vidi u nama“.
„U sebi, u našoj inerciji, našem olakom pristajanju na svakovrsne duboke kompromise, ne one normalne ljudske. E sad, deli se na nas koji tu inerciju vučemo iz prethodnog vremena, a s druge strane onome što je pre 24 godine možda moglo da se izmeni, a to je umesto reprimitivizacije Srbije, moglo se ići u pravcu dalje građanske emancipacije. Nije se išlo, pogrešni postupci u društvu u vreme tranzicije, sve ovo što je živimo je splet lošeg nasleđa mekog socijalizma i lošeg nasleđa tranzicije. Mi živimo permanenti šesti oktobar“, smatra on.
Naglašava da „uvek postoji izlaz“.
„Jedan je – kupite kartu u jednom smeru, savetujete svom detetu da se ne vraća više ovamo, osim kao turista, a drugi je, ako bi ova akcija, kakva god bila, zvala se polako menjamo lokalne samouprave, pa idemo dalje, pa jednog dana oslobodimo Srbiju. Naučiti lekciju koja nije naučena od oktobra 2000. godine, morate imati građansku emancipaciju, morate građanina postaviti u centar političkog zbivanja, bar u onoj meri u kojoj ovakva demokratija dopušta i omogućava“, kaže.
Živimo, smatra on, „kao da nismo u civilizaciji“.
„Nama vladaju nagoni, kao da se bavimo onom vrstom grabeža, agresije, nečeg što je instinktivno, životinjsko. Šetamo kučiće, ali se ponašano kao kučići, nas neko šeta“, kaže Gorčin Stojanović.