Godišnjica pada Miloševića

Predsednički izbori su održani istovremeno sa izborima za parlament SRJ i lokalnim izborima u Srbiji. Pobedom udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima u Srbiji i SRJ, Milošević je svrgnut sa vlasti.

Ne želeći da prihvati poraz, do tada vladajuća Socijalistička partija Srbije (SPS) i njen lider Milošević izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji.

DOS je pozvao na demonstracije zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika SRJ, a kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije.

Na tim izborima za predsednika SRJ izabran je kandidat DOS-a i lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica sa dva miliona i 470.304 (50,24 odsto) glasa. Milošević je osvojio milion i 826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto.

Milošević je 11. marta 2006. umro u pritvoru Međunarodnog tribunala u Hagu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini (BiH) ratne zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.

Od uvođenja višepartijskog sistema 1990. SPS, čiji je Milošević bio neprikosnoveni lider, bila je neprekidno na vlasti do 2000. godine kada je on izgubio predsedničke izbore.

Četiri godine kasnije, u martu 2004. manjinska vlada Vojislava Koštunice izabrana je uz podršku poslanika SPS-a.

SPS se vratila na vlast u julu 2008. ušavši u koalicionu vladu premijera Mirka Cvetkovića, čiju okosnicu čine DS, SPS i G17 plus.

Predsednik SPS Ivica Dačić je prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova. U vladi Srbije SPS ima još tri ministra: za infrastrukturu, rudarstvo i energetiku, i prosvetu.

Iz redova SPS je i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović koja je potpredsednica te stranke.

Nekoliko meseci posle formiranja vlade, lideri socijalista i demokrata Ivica Dačić i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o političkom pomirenju.