Ministar za Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot istakao je da proces evroatlantskih integracija zapadnobalkanskih zemalja treba ubrzati, ali je ukazao da je problem u tome što su mnogi građani država članica EU skeptični u pogledu njenog daljeg proširenja, prenosi slovenačka agencija STA.
On je naglasio da je neophodno podržati Zapadni Balkan na najbolji mogući način, te sprovesti konkretne mere na konkretnim projektima, jer “obični ljudi na Balkanu moraju da vide svetlo na kraju tune što pre”.
Rot je, takođe, ukazao da zemlje kandidati za članstvo u Uniji moraju da ispune sve formalne preduslove.
“EU umnogome predstavlja tržište, mi smo pre svega unija vrednosti kao što su demokratija, vladavina prava, sloboda medija, nezavisnost sudstva. Bez tih konkretnih koraka, neće funkcionisati”, objasnio je on.
Rot je nagovestio da će podrška Nemačke zemljama koje se bore sa problemom izbeglica takođe zavisiti od poštovanja zajedničkih evropskih vrednosti kao što su humanost i solidarnost.
“EU sa novim zidovima i ograma nije koncept za budućnost”, istakao je nemački ministar.
Takav stav je izrazio i zamenik pomoćika sekretara Kancelarije za evropska i evroazijska pitanja u američkom Stejt departmetu Hojt Brajan Ji, koji je poručio da su “vrednosti i principi i dalje važni” i podvukao potrebu da se “prione na posao”.
“Treba primeniti ono što je dogovoreno tokom proteklih godina. Nismo bili uspešni u ocenjivanju kada treba hitno reagovati. Ako se sada ne uhvatimo u koštac sa ovim pitanjima, problemi će postati još teži”, upozorio je Ji.
On je, takođe, primetio da je tempo integrisanja nadmašen tempom dezintegrisanja pod uticajem pitanja kao što su strani borci, terorizam, energetska nebezbednost, korupcija i “odliv mozgova”.
Da procese evropatlantskih integracija treba ubrzati smatra i mađarski šef diplomatije Peter Sijarto, koji je ocenio da bi i EU i NATO trebalo da budu “mnogo brži i hrabriji kad je reč o integraciji” što je, kako je istakao, najbolji put ka stabilnosti.
Migranti najveći izazov, u EU potrebna solidarnost
U EU je potrebna solidarnost u součavanju sa problemom talasa migranata, koji je jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava Unija, ocenjeno je u ponedeljak na Strateškom forumu na Bledu.
Predsednik Slovenije Borut Pahor rekao je da se zalaže za politiku jedinstva i da je bila velika greška što nije usvojena kvota za raspodelu izbeglica na sve države članice.
“Odbacivanje tog sistema je predlog da nema zajedničke politike o pitanju izgelica u ovom trenutku. Sistem kvota ne bi rešio sve probleme, ali smatram da je on dobar početak. Delim mišljenje da je neophodan strateški pristup”, objasnio je on.
Pahor je ponavljajući da je odbacivanje predloga kvote loš odgovor na izazov sa kojim se suočava Evrope, rekao da to znači status kvo. Istovremeno je apelovao na građane da budu strpljivi i ne gledaju na aktuelnu situaciju kao pretnju, te da je Evropa na potezu da pokaže da je krizu moguće savladati.
“Evropa je zasnovana na velikim idejama, kao što je pomirenje i zato je bitno izazovima prići na evropski način”, naglasio je Pahor.
On je rekao da bi bilo neodgovorno zatvarati sva vrata i prozore, kao što bi bilo neodgovorno sve držati potpuno otvoreno.
Uvodničar panela, na kojem je učestvovao i srpski premijer Aleksandar Vučić, predsednik Saveta EU Donald Tusk rekao je da je neophodno naći rešenje koje bi bilo negde između mađarskog zida i nemoći, na primer u italijanskim i grčkim lukama.
Evropa je, prema njegovim rečima, i dalje najbolje mesto za život, a migranti rizikuju život da nađu bolje mesto, i u tome su izabrali Evropu. On je poručio da se Evropa mora braniti i od spoljnih i unutrašnjih pretnji, a da se problemi sa kojima se suočava kontinent može rešiti samo jedinstvenim pristupom. Takođe se založio za uspostavljanje novog odnosa sa Turskom i Egiptom, zemljama koje su potrebne kao partneri za rešavanje izbegličke krize.
Premijer Luksemburga Gzavije Betel rekao je da je ukazao da trenutno postoje dve vrste migranata, izbeglice i ekonomski imigranti, dodajući da je nemoguće da dolaze izbeglice iz nekih zemalja koje su kandidati da postanu članice EU. S tim u vezi je naglasio da je bitno da EU usvoji zajedničku listu bezbednih trećih država.
On je upozorio da problem migranata, zbog zabrinutosti građana, jača ekstremne snage u zemljama Evrope, kojima se ne sme dozvoliti dolazak na vlast.
Solidarnost je potrebna ne samo od strane dve ili tri zemlje, već cele EU, naglasio je Betel ocenjujući da je sramota što nije usvojena kvota za prijem azilanata.
“Sramno je da neke zemlje žele da biraju migrante koje uzimaju. To me podseća na najgore vreme naše istorije. Ne smemo se baviti šopingom među azilantima”, poručio je šef luksemburške vlade, zemlje koja trenutno predsedava Unijom.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović ukazala je da njena zemlja i Slovenija još nisu pogođene pritisko izbeglica kojem su izložene druge države regiona, ali da razmišljaju o strategiji. Ona je rekla da Hrvatska nema nameru da podiže zidove, ali da mora da se priprema za moguć talas migranata.
Problem je, kako je kazala, neophodno sagledati šire, jer ono što se sada čini liči na gašenje šumskog požara malim uređajem za gašenje požara.
Generalni sekretar OEBS Lamberto Zanijer ocenio je da treba prići uzrocima problema, i da međunarodna zajednica ima snage, ali da mora svoje instrumente da prilagodi.
Predstavnik generalnog sekretara UN Kristijan Fris Bah ocenio je da smo trenutno suočeni sa vise kriza, od oružanih sukoba do klimatskih promena.
“Možemo biti prva generacija koja će pokrenuti borbu protiv siromaštva, i poslednja koja može nešto učiniti protiv klimatskih promena”, poručio je on.
Gradonačelnik Bleda Janez Fajfar kazao je da su gradovi u regionu suočeni sa problemom izbeglica, uz prazne kase.