Odluka je doneta nakon što su Izborni panel za žalbe i predstavke i Vrhovni sud završili razmatranje svih pristiglih žalbi, bez izmene rezultata koje je CIK objavio 31. januara.
Konačni rezultati potvrđeni su za 24 izborne liste i njihove kandidate. Prema zvaničnim podacima, Pokret Samoopredeljenje osvojio je 57 poslaničkih mandata u Skupštini Kosova, Demokratska partija Kosova 22, Demokratski savez Kosova 15, a Alijansa za budućnost Kosova 6 mandata. Nevećinskim zajednicama garantovano je ukupno 20 poslaničkih mesta, od čega deset pripada srpskoj zajednici. U okviru tih mandata, Srpska lista osvojila je devet mesta, dok je Partija za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića osvojila jedan mandat.
Objavom konačnih rezultata započinje institucionalni proces formiranja nove Skupštine i Vlade Kosova. Ipak, uprkos formalnom završetku izbora, brojna otvorena pitanja bacaju senku na legitimitet procesa i njegov politički epilog.
Masovne nepravilnosti tokom brojanja glasova ozbiljno su narušile poverenje u izborni proces, ocenjuje Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta. U intervjuu za Novi magazin, Cakoli upozorava da je izborni proces imao dve jasno razdvojene faze.
„Period do dana glasanja protekao je uglavnom mirno, demokratski i u skladu sa pravilima. Međutim, nakon zatvaranja biračkih mesta i početka brojanja glasova u opštinskim centrima pojavili su se ozbiljni problemi koji su, po mom mišljenju, doveli u pitanje integritet celog procesa“, kaže Cakoli.
Posebno zabrinjava, ističe on, činjenica da je evidentirano više od 100.000 spornih glasova, kroz dodavanje, oduzimanje ili pogrešno raspoređivanje. „Još problematičnije je to što javnosti nije ponuđeno jasno i politički odgovorno objašnjenje šta se tačno dogodilo i zašto“, navodi Cakoli.
Prema njegovim rečima, sumnje na manipulacije ozbiljno su narušile kredibilitet izbora.
„Kada govorimo o oko 100.000 potencijalno zloupotrebljenih glasova, jasno je da je poverenje građana teško povređeno. Hapšenja mogu doprineti saniranju situacije, ali samo ako istrage budu temeljne, sistemske i bez selektivnog pristupa“, upozorava on.
Cakoli smatra da je malo verovatno da su takve manipulacije mogle da se dogode bez znanja ili makar indirektne uključenosti samih kandidata. „Nema logike da se hiljade glasova masovno dodaju određenim kandidatima bez njihovog znanja ili čak direktne umešanosti. Zato istrage moraju obuhvatiti celo Kosovo, a ne biti ograničene na pojedine opštine“, ističe sagovornik.
Govoreći o radu Centralne izborne komisije, Cakoli ocenjuje da su pre objave konačnih rezultata načinjena ozbiljna proceduralna kršenja. Pre svega, kako navodi, nije ispoštovan zakonski rok od 48 sati za podnošenje žalbi, čime je uskraćeno puno pravo na pravni lek. „Po prvi put imali smo i formalizovanu praksu objavljivanja delimičnih rezultata za neke političke subjekte, a ne za sve. To predstavlja opasan presedan koji može biti zloupotrebljen u budućnosti“, upozorava Cakoli.
Posebno problematičnim ocenjuje i slučaj Srpske liste, koji se ponavlja tokom više izbornih ciklusa, kada CIK odnosno politički akteri odbijaju da u sklopu konačnih rezultata potvrde mandate ove liste. U ovom slučaju, protiv potvrđivanja rezultata Srpske liste glasala su dva člana CIK-a iz redova Pokreta Samoopredeljenje, ali je takva odluka poništena od strane Izbornog panela za žalbe i predstavke, nakon žalbe Srpske liste.
„Selektivno objavljivanje rezultata predstavlja kršenje zakonske procedure i stvaranje opasnog presedana. Kada je reč o Srpskoj listi, njen legitimitet unutar srpske zajednice ne može biti osporen političkim odlukama“, ocenjuje Cakoli.
On dodaje da eventualne sumnje ili optužbe, uključujući tvrdnje o neustavnom delovanju ili povezivanju sa bezbednosnim incidentima, moraju biti predmet sudskih postupaka.
„Ulazak u beskonačne cikluse žalbi i političkih blokada samo dodatno produbljuje institucionalnu krizu“, upozorava.
U institucionalnom smislu, potvrda rezultata otvara put formiranju novih vlasti. Pokret Samoopredeljenje ima dovoljan broj mandata za konstituisanje Skupštine i izbor vlade. Ipak, Cakoli upozorava da postoji realan rizik od odugovlačenja procedura, posebno ako se ponovi scenario iz prethodnih saziva, kroz neuspeh da se izaberu potpredsednici Skupštine ili, kasnije, predsednik Kosova.
Ključni izazov, prema njegovim rečima, ostaje izbor predsednika, za koji je potrebna dvotrećinska većina. Mandat predsednice Vjose Osmani ističe 4. aprila, dok Ustav predviđa da novi predsednik mora biti izabran najkasnije 30 dana pre isteka tog mandata.
„Ako se do 5. marta ne izabere predsednik, Kosovo može ponovo ući u ciklus institucionalne blokade, pa čak i novih izbora. Najgori scenario za Kosovo bio bi povratak u novi izborni ciklus“, zaključuje Cakoli.
U međuvremenu, predsednica Kosova Vjosa Osmani je za sutra zakazala konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine, nakon što je Centralna izborna komisija sinoć sertifikovala konačne rezultate prevremenih parlamentarnih izbora, održanih 28. decembra prošle godine. “Nakon konsultacija sa većinom parlamentarnih stranaka zastupljenih u Skupštini i razmatranja hitne potrebe za osnivanjem institucija, usvajanjem budžeta i međunarodnih sporazuma, u skladu sa Ustavom i važećim zakonodavstvom, predsednica je odlučila da sazove konstitutivnu sednicu Skupštine za sutra, 11. februar 2026. godine, u 12.00 časova”, saopšteno je iz Predseništva Kosova.