EU traži hitnu privatizaciju medija u Srbiji

Do Nove godine, kako i predviđa Nacrt zakona o javnom informisanju, država mora da prestane direktno da finansira rad novina, televizija, agencija i radio-stanica, a do kraja 2014. i da se oslobodi poslednjeg procenta vlasništva u njima.

Mirijam Feran, šef odeljenja za Srbiju Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje, po nalogu Štefana Filea, poručila je da Evropa u transparentnosti vlasništva i izlasku države iz medija očekuje opipljiv napredak.

Srbija je dobila “packu” i zbog toga što je prekoračila rokove iz Medijske strategije. Zakon o javnom informisanju, koji je nastajao tri godine i koji treba da reguliše ovu oblast, čeka “zeleno svetlo” iz Brisela, pa da krene u skupštinsku proceduru. Njegova primena, međutim, procenjuju mnogi, značiće smrtnu presudu za najveći broj medija.

“Privatizacija preostalih medija u državnom vlasništvu na način kako je to do sada rađeno neprihvatljiva je, jer je postojeći model loš i najveći broj privatizovanih kuća ili je ugašen ili je ugovor raskinut”, naglašava Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije.

“Ti opipljivi rezultati koje Evropa sada traži za same medije bili bi katastrofalni, pa bi se time Evropa priključila gašenju ostatka medija. Nema potrebe da se na ovaj način žuri, jer rešenja koja predviđa nacrt zakona nisu dobra”, rekao je on.

Stav UNS, Lokalpresa i ANEM je, kaže, da država treba da odustane od vlasništva, ali da se napravi model po kome će mediji moći da opstanu. Predlažu da se prvenstveno zaposlenima ponudi vlasništvo bez nadoknade, pa tek onda da idu na tržište. Nužno bi bilo, dodaje, da dva odsto opštinskih budžeta ide lokalnim medijima.

Besplatne akcije zaposlenima u novinama, TV i radio stanicama u vlasništvu države zatražio je u ponedeljak i NUNS. Na sastanku sa predstavnicima Agencije za privatizaciju, dobili su objašnjenje da sadašnji zakon kaže da najviše 30 odsto akcija može da bude podeljeno.

Iz Agencije su poručili i da mediji mogu da budu privatizovani u roku koji predviđa nacrt zakona, jer drugačijeg rešenja nema. Ipak, u praksi, zakonski rokovi probijani su više puta u poslednjoj deceniji. Zbog pogubnih privatizacija, u kojima su TV, radio i novinske kuće pale u ruke lokalnih moćnika ili ljudi koji nikakve veze sa informisanjem nemaju, oko 4.000 ljudi ostalo je bez posla, a katanac je stavljen na mnoge redakcije. Oko trideset odsto privatizacija je raskinuto, a bar još toliko redakcija je nestalo.