Ulazak u školu samo sa elektronskom karticom, dojave SMS porukama roditeljima za svako kašnjenje, bežanje sa časa ili keca u dnevniku, a verovatno i uvođenje uniformi – samo su neke od novina u osnovnim i srednjim školama. Poslednji primer je Zemunska gimnazija, u kojoj se na nastavu može samo sa karticom u đačkoj torbi.
Sistem je počeo u utorak da radi, a roditelji će čak moći da dobijaju poruke na mobilne telefone o tačnom vremenu, kada su deca ušla, a kada izašla iz škole. Prema rečima Sanje Svilar, pomoćnice direktora, prvog dana sve je funkcionisalo kako treba. SMS obaveštenja roditeljima počeće tek od jeseni, pa bar kod kuće nema svađe. A, đaci su se dosetili već prvog dana, pa kad jedan “provuče” karticu, više njih moglo je da prođe, pišu Novosti.
Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, smatra, međutim, da je obaveštavanje roditelja porukama potpuno suvišno, jer odnos sa decom mora da se gradi na poverenju, a ne na špijuniranju.
I uvođenje uniformi, o kome se već nekoliko godina priča, a u pojedinim školama po Srbiji je i uvedeno, Sokić smatra da je suvišno. Kaže, mogle bi da postoje kao znak prepoznavanja škole, pa da se nose na svečanostima, takmičenjima i sličnim događajima. Ali je, dodaje, loš argument da se uvode kako bi i siromašni i bogati bili isto obučeni.
Kartice je, podseća Sokić, još pre dve godine uvela novosadska gimnazija “Jovan Jovanoć Zmaj”, ali nisu “zaživele”.
U Zemunskoj gimnaziji kao argument za uvođenje kartica navode bezbednost đaka. Kažu, bilo je mnogo upada učenika iz drugih škola, ali često zalutaju i obični građani.
U Republičkoj prosvetnoj inspekciji kažu da država propisuje osnovne mere bezbednosti škola, a sve što je preko toga, uvode same škole, u saradnji sa lokalnim samoupravama.
„Ako je motiv bezbednost dece, podržavamo Zemunsku gimnaziju, ali protiv sam svakog špijuniranja đaka“, objašnjava Velimir Tmušić, načelnih Republičke prosvetne inspekcije.
Za uniforme Tmušić kaže da su dobro rešenje iz bezbednosnih razloga, jer će se u dvorištu škole znati ko je đak, a ko “uljez” i da bi trebalo da ih plaćaju opštine i gradovi, a ne mame i tate.
I dok, sa jedne strane, roditelji, po zakonu, ne smeju da znaju šta piše u zdravstvenim kartonima dece starije od 15 godina, sa druge će moći u svakom trenutku da znaju kada su deca ušla u školu i da li su, slučajno, pobegli sa nekog časa.