Reč je pre svega o pitanju srpskog zakona o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine za koji EK kaže da ne treba da bude uslov za otvaranje pregovora u poglavlju 23 Pravosuđe i temeljna prava, te da takav stav zastupa od početka, javila je Hina.
Zagrebački Jutarnji list piše danas da je prigovor Hrvatske na zakon po kojem Srbija sudi za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj Evropska komisija odbacila i pre nego što je Hrvatska blokirala Srbiju.
Jedan od ključnih zahteva Hrvatske, za koji traži i da se ugradi kao merilo Srbiji u pristupnim pregovorima s EU u poglavlju 23, onom o pravosuđu i temeljnim pravima, jeste modifikacija zakona o nadležnostima “organa vlasti Srbije u procesuiranju ratnih zločina”.
Podseća se je ovih dana to pitanje veću pažnju javnosti jer je Hrvatska, time što nije dala saglasnost na usvajanje izvešća Komisije o merilima za otvaranje tog poglavlja, zapravo blokirala napredak tog istog poglavlja, što se u javnosti predstavlja kao hrvatska blokada puta Srbije prema EU.
Pitanje je dodatno izazvalo tenzije jer se Srbija nalazi u predizbornoj kampanji.
Ali, o tom pitanju već se dugo komunicira na relaciji Evropska komisija – Hrvatska, ali postoje nesuglasice.
Hrvatska je Komisiji jasno dostavila svoje argumente zašto takav zakon smatra neprihvatljivim. Ali Komisija je, nakon što je saslušala i Srbiju koja je isto tako EU dostavila svoje argumente, zapravo odbacila hrvatske primjedbe.
To je jasno i iz non-papera, do kojeg je došao i Jutarnji list, koji je pripremila Evropska komisija o hrvatskim argumentima o neprihvatljivosti nekih odredbi spomenutog srpskog zakona.
Hrvatska u svojim argumentima naglašava da takav zakon, kojim Srbija svoju krivičnu nadležnost proširuje i na šest drugih država nastalih na teritoriju bivše Jugoslavije, krši opšteprihvaćena načela krivičnog i međunarodnog prava, načelo pravne predvidljivosti te posebno načelo nemešanja u unutrašnje poslove drugih država. Hrvatska navodi da pažljiva analiza tog zakona jasno pokazuje da se ne odnosi na načela univerzalne jurisdikcije, jer se ne odnosi na teritorij bilo koje države, već se ograničava samo na one s područja bivše Jugoslavije.
“Ovaj zakon stvara novi hibridni princip, nepoznat savremenom međunarodnom i komparativnom pravu”, navodi Hrvatska u svojim argumentima. Zagreb ističe da je Srbija jedina koja u svoju nadležnost proširuje krivičnu jurisdikciju izvan svoje teritorijea na selektivan način, na šest drugih država, te da Srbija krši i načelo primene univerzalne jurisdikcije “u dobroj veri”.
Hrvatska kao primer politički motivisane zloupotrebe tog zakona spominje i optužnicu protiv bosanskohercegovačkog političara Ejupa Ganića, koji je zbog te srpske tužbe on uhapšen u Britaniji.
Hrvatska citira i britanskog sudiju koji je Ganića oslobodio, uz obrazloženje da “ne vidi ništa što bi moglo opravdati ovu optužnicu osim politički motivisanog procesa”.
No, bez obzira na sve hrvatske argumente, Evropska komisija smatra da međunarodno pravo ne sprečava bilo koju državu da svoju jurisdikciju proširi i takozvanom ekstrateritorijalnom jurisdikcijom ili “univerzalnom jurisdikcijom”.
Taj zakon, prema mišljenju Evropske komisije, “ne predstavlja kršenje suvereniteta dotične države” niti predstavlja mešanje u unutarnje poslove te države. Evropska komisija čak navodi da bi, i kad bi Srbija ukinula odredbe o operativnom dijelu gđe se spominje nadležnost nad teritorijem bivše Jugoslavije, i dalje na osnovi univerzalne jurisdikcije mogla suditi hrvatskim državljanima za zločine počinjene na hrvatskoj teritoriji.
Komisija smatra da bi dvije države same trebalo svaki slučaj sukoba oko jurisdikcije da reše međusobnom saradnjom.
Ovih dana traju konsultacije između Hrvatske i Evropske komisije, ali i s drugim državama članicama, kako bi se pronašao način da se proces pokrene i Srbija do kraja juna otvori poglavlje 23. Hrvatska veruje da bi neki od njenih zahteva trebali biti i merila EU prema Srbiji u ovom poglavlju, bilo kao “prelazna merila” koja se sada uvode ili kao merila za zatvaranje.
Ali, ovlašćenje koje je Srbija sebi dala da sudi za zločine u susednim državama nije jedino pitanje na koje Hrvatska ima primedbe u ovom poglavlju, već su tu i ukupna saadnja Srbije s Haškim sudom, kao i prava hrvatske manjine u Srbiji, podseća list.
Devenport: EK dala preporuku, na zemljama članicama je odluka
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ukazao je danas da je Evropska komisija (EK) dala preporuku za otvaranje daljih poglavlja sa Srbijom i da je na zemljama članice da donesu odluku.
Devenport je, na pitanje novinara da li je Brisel odbacio hrvatske argumente za blokiranje otvaranje poglavlja sa Srbijom, istakao da je preporka EK predmet diskusije zemalja članice i da se radi o istoj priči za sva poglavlja.
“EK je dala svoju preporuku za otvaranje poglavlja. Sada je na zemljama članice da donesu odluku koji će biti sledeći koraci“, podvukao je Devenport.
On je ponovio da je na zemljama članice uvek da donesu ovakve odluke i da se to tiče svih poglavlja, a ne samo aktuelnih. Uloga EK je, prema njegovim rečima, da da svoju preporuku kada ocenjuje da je zemlja kandidat spremna za otvaranje poglavlja.
“Sada moramo da sačekamo na odluke zemalja članice”, poručio je Devenport. Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević dodala da što se otvaranja poglavlja 23 i 24 tiče, u Srbiji nemaju informacije o odbacivanju argumenata Hrvatske. Ona je kazala da može samo preneti da su razgovori u Odboru za stabilizaciju i pridruzivanje bili odlični.
“Što se tiče otvaranja poglavlja 23 i 24, tu informaciju nemamo, niti je to srpski deo priče. To je deo razgovora između institucija EU i država članice”, poručila je ona.
Komisija iščekuje otvaranje Poglavlja 23 i 24
Portparolka Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju Maja Kocijančić ponovila je danas za Tanjug da Evropska komisija podržava i s nestrpljenjem iščekuje otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije i EU.
Povodom vesti da je Evropska komisija odbacila zahteve kojim je Zagreb praktično blokirao Srbiju u pregovaračkom procesu i otvaranju poglavlja 23, Kocijančić je ponovila ranije izneti stav Komisije.
“Evropska komisija s nestrpljenjem iščekuje naredne korake u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i otvaranje Poglavlja 23 o prvosuđu i temeljnim pravima i 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti”, navela je ona.
Razgovori su u toku, i Komisija je spremna da pređe na naredne korake čim bude postignuta jednoglasnost među državama članicama, dodala je Kočijančić.
Komisija je odbacila zaheve Hrvatske, a reč je pre svega o pitanju srpskog zakona o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, za koji EK kaže da ne treba da bude uslov za otvaranje pregovora u poglavlju 23 Pravosuđe i temeljna prava, te da takav stav zastupa od početka, javila je Hina.
Visković: Odluka Brisela pokazatelj principijelnosti EU
Odluka Brisela da odbaci hrvatske zahteve u sporu sa Srbijom pokazatelj je principijelnosti Evropske unije i poruka da ona nema usađen stav protiv Srbije, niti, s druge strane, da Hrvatska može da računa na automatsku podršku EU, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković.
Visković je u izjavi Tanjugu rekao da je u ovom trenutku presudno to da se sport između Srbije i Hrvatske vraća na bilateralni nivo.
“To i jesu bilateralna pitanja i ona ne bi trebalo da utiču na proces integracija bilo koje zemlje, pa ni Srbije. U tom slučaju mislim da je pokazano da EU ima neku principijelnost i da zaista nema nikakav stav protiv Srbije koji je a priori usađen niti da može da nas bilo ko, na bilo koji način a priori uslovljava nečim što nije prihvatljivo i u skladu sa međunarodnim standardima”, ocenio je Visković.
On je dodao da na osnovu medijskih napisa može da se vidi da je Evropska komisija odbacila deo primedbi Hrvatske, odnosno onaj deo koji se odnosi na jurisdikciju za suđenje ratnim zločincima.
“Koliko se može primetiti nije izričito odbacila i ostale navode. U tom slučaju Hrvatska će verovatno insistirati na nekima od njih, ako ne u ovom trenutku, da se zaustavi otvaranje, onda u svakom slučaju da uđe u sadržaj pregovora sa Srbijiom i da se ne može zaključiti 23. poglavlje dok se to ne ispuni”, rekao je Visković.
Profesor je podsetio da nema odluke o otvaranju poglavlja dok se sve države članice EU ne saglase i da, u skladu s tim, Hrvatska može svojim “otezanjem” da produži, odnosno onemogući usvajanje te odluke.
Dodajući da se nada da se to ipak neće dogoditi, Visković je objasnio da Evropska unija ne poseduje mehanizam kojim bi mogla da natera zemlju članicu da postupi na način na koji bi Brisel to želeo.
“Jedini mehanizam koji EU poznaje jesu konsultacije sa predstavnicima dotične zemlje i ubeđivanje. Nema načina da se neko ultimativno natera da učini nešto što ne želi. Ali, mislim da su hrvatske diplomate i državnici dovoljno inteligentni da shvate da bi u tom slučaju navukli na sebe gnev većine, i to opravdani, i da se neće u to upustiti”, rekao je Visković.
Teranje inata Srbiji, prema njegovim rečima, u ovom trenutku Hrvatskoj ne bi ništa značilo.
“To Hrvatskoj ništa posebno ne koristi, dok nama donekle šteti i u takvoj situaciji racionalni političari biraju drugi metod, a ne onaj koji im ne donosi korist, već im, naprotiv, može samo smanjiti ugled i napraviti probleme”, zaključio je Visković.