DW: Trampov tim za Balkan – poklon za Beograd

Predstavljajući taj tim, DW podseća da su u martu 2024. Vlada Srbije, Trampov zet Džared Kušner i arapski investitori sklopili posao koji prema pisanju Njujork tajmsa vredi pola milijarde dolara, a plan je da zgrada nekadašnjeg Generalštaba bude preuređena u hotelski kompleks sa luksuznim apartmanima uz izgradnju spomen-obeležja žrtvama NATO bombardovanja 1999. kada je pogođena i ta zgrada.

Projekat je pokrenut još 2012. ali, tek sada bi trebalo da se počne izgradnja a za to je u velikoj meri zaslužan Trampov najbliži savetnik, Ričard Grenel, koji je tokom njegovog prvog mandata bio specijalni izaslanik za Balkan, a sada je “izaslanik za specijalne misije”, dodaje DW.

Grenel, nastavlja DW, održava bliske, čak prijateljske odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i njegovim ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, bivšim ambasadorom Srbije u Vašingtonu, a 2023. je dobio orden od Vučića za “izbalansiran pristup” prema Kosovu, na koje Srbija i dalje polaže pravo, 26 godina nakon završetka rata.

Ričard Grenel već je više puta kritikovao kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Dan uoči Trampove inauguracije sastao se s Ramušom Haradinajem, bivšim kosovskim premijerom i političkim suparnikom Kurtija. Kurti je 2020. izazvao Grenelov bes, jer je odbio teritorijalnu razmenu između Kosova i Srbije, koju je predložio taj američki posrednik, dodaje autor Aleksander Rotert.

Treći član tima za Balkan, prema pisanju DW, Rod Blagojević, sin srpskih imigranata, osoba je neobične biografije čak i za standarde Donalda Trampa. DW prenosi prošlonedeljno pisanje Politika da Tramp razmatra da ga imenuje za ambasadora u Beogradu.

Blagojević je kao demokrata bio guverner Ilinoisa, potom smenjen 2009. a tri godine kasnije osuđen na 14 godina zatvora zbog korupcije. Nakon smene 2010. učestvovao je u Trampovom rijalitiju.

Rod Blagojević 10.02.2025. nakon što ga je predsednik Tramp potpuno i bezuslovno pomilovao. Iako je Blagojević već bio na slobodi od Trampove odluke iz 2020. da mu ublaži kaznu, pomilovanje je izbrisalo njegovu krivičnu evidenciju.

Tramp mu je tokom svog prvog mandata smanjio kaznu, nakon čega je Blagojević 2020. pušten na slobodu, a odlukom predsednika SAD od 10. februara ove godine bezuslovno je pomilovan i izbrisan iz krivične eidencije.

Od maja 2024. kada je Tramp potvrđen kao predsednički kandidat, Blagojević je, zajedno s Grenelom učestvovao u predizbornoj kampanji – posebno u zajednicama američkih Srba, gde Tramp uživa veliku podršku, isto kao i među nacionalističkim srpskim političarima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, dodaje DW.

U proleće 2024. pet američkih biznismena srpskog porekla prisustvovalo je prijemu u Trampovoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi, među njima i Ranko Ristić, osnivač kompanije Zastava Arms USA, ekskluzivnog uvoznika u SAD oružja srpske kompanije Zastava Oružje.

Ristić kaže da je tom prilikom Tramp predstavio Blagojevića kao”velikog prijatelja” i “bliskog saradnika”. Ristić je takođe rekao da je Trampu ispričao kako su Srbi u Bosni tokom rata 1991-1995. morali da se brane od 3.000 mudžahedina.

Blagojević je prošle nedelje bio u Beogradu. Tokom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem on se izričito izvinio zbog američkog učešća u ratu na Kosovu i bombardovanja 1999.

“Moja zemlja je vašoj zemlji 1990-ih učinila nešto strašno. To nije ništa drugačije od onoga što Rusija radi u Ukrajini…Predsednik Tramp će raditi na poboljšanju odnosa između naših zemalja”, rekao je Vučiću potencijalni Trampov ambasador u Srbiji, navodi autor i dodaje da je Blagojević u medijima oštro kritikovao kosovskog premijera Aljbina Kurtija, optuživši ga da na Kosovu sprovodi “etničko čišćenje” Srba.

Danijel Server, sa univerziteta Džons Hopkins i bivši izaslanik za Balkan predsednika SAD Bila Klintona, za DW je ocenio da je “Blagojević  savršen čovek za Beograd – duboko korumpirani političar, spreman da učini sve što Tramp želi kako bi bio rehabilitovan”.

Iako su ove promene iz pravca SAD povoljne za Vučića, masovni protesti koji od novembra potresaju Srbiju, dodatno su pojačali njegovu radikalnu retoriku o Kosovu,verovatno kako bi skrenuo pažnju s unutrašnjih problema, ukazuje DW i dodaje da je srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić nedavno  za Berliner cajtung Kosovo nazvao “našom srpskom pokrajinom” i tvrdio da su Srbi na Kosovu “stalno izloženi diskriminaciji i maltretiranju”.

Na to se nadovezao načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, koji je za Večernje novosti izjavio da su srpske oružane snage spremne da “zaštite Srbe i druge ne-Albance na teritoriji naše južne pokrajine”. Vučić, koji je ranije Kurtija nazvao “terorističkim ološem”, sada ga je u emisiji na jednoj TV opisao kao “nitkova koji mrzi Srbe”.

Direktor berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Kurt Basuner za DW upozorava da velikosrpskim aspiracijama nije ugrožen samo teritorijalni integritet Kosova, već i Bosne i Hercegovine.

EU bi na agresiju Beograda na susedne zemlje mogla da odgovori “značajnim povećanjem” snaga EUFOR-a (Althea) koje štite mir u Bosni – borbenim trupama, kaže Basuner.

U ovoj situaciji, američki “tim za Balkan”, Grenel-Kušner-Blagojević – uključujući direktnu vezu s Belom kućom, bio bi poklon za Beograd. Ionako malo verovatno poboljšanje odnosa Srbije i Kosova, postalo bi još nedosežnije, ocenjuje DW.

Tokom eskalacije 2023. kada su srpske snage napale NATO i kosovske snage bezbednosti, a zatim koncentrisale trupe na granici sa Kosovom – samo lična intervencija američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ogroman pritisak NATO naterali su tada Srbiju da povuče tenkove.

Server i Basuener sumnjaju da bi SAD sada vojno zaustavile Vučićevu vojsku. Osim toga, Server upozorava da bi sama rasprava o podeli Kosova ili Ukrajine – srpske separatiste u Bosni mogla da podstakne na slične akcije, zaključuje DW.