Već nekoliko puta se šuškalo da bi policija mogla da razbije studentsku blokadu RTS-a, ali ona i dalje stoji – već deveti dan. Počelo je prošlog ponedeljka (14. april) kada su zatvoreni prilazi zgradama javnog servisa u Aberdarovoj i Takovskoj u centru Beograda, kao i studijima na Košutnjaku.
Od nekoliko desetina, pa do nekoliko hiljada ljudi – zavisno od doba dana – ne dozvoljava zaposlenima da uđu. Da izađu, to može.
Program RTS-a je okrnjen, i centralni Dnevnik izgleda kao jedva skrpljena emisija neke lokalne televizije.
Pobunjeni studenti, koji pet meseci blokiraju svoje fakultete, tvrde da će ostati ispred javnog servisa dok se ponovo ne raspišu izbori za Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Ili do „gašenja“ RTS-a.
Kad je reporter DW ovih dana bio na licu mesta, atmosfera je uglavnom bila kakva obično bude na studentskim blokadama – tokom dana razigrana, ljudi dolaze i odlaze, malo razgovaraju, malo duvaju u pištaljke. Uveče je muzički program. Noću je tiho.
Jedini izuzetak bila je prošla sreda (16. april) kada je policija nakratko pokušala da kordonom otvori prolaz zaposlenima – kroz obližnju ćevabdžinicu.
Novinari kivni i uplašeni
Prvi čovek kuće Dragan Bujošević se ne oglašava lično – tako je već godinama. Izdaju se saopštenja u kojima se govori o „nezakonitim blokadama“, „progonu“ zaposlenih i najtežim uslovima rada „još od bombardovanja“. Tada su, pre tačno 26 godina, snage NATO u raketiranju ubile šesnaest zaposlenih.
Nekoliko novinara RTS-a nezvanično za DW kaže da su kivni na uredništvo, ali i na jednostrane kritike kojima se RTS predstavlja kao najveći problem medijskog neba. Neki su u strahu, osećaju da im je nacrtana meta.
Drugi izvor DW misli da program uz štap i kanap izgleda bezvezno. „Da sam ja Bujošević, prekinuo bih program. Neće svet propasti.“
Što se tiče informativnog programa, znaju da je RTS daleko od objektivnosti, da recimo predsednik Aleksandar Vučić dolazi da gostuje kad mu je volja, ali jedan izvor kaže: „Od 15 minuta izveštavanja u Dnevniku o velikom protestu 15. marta, sada smo došli dovde.“
A dodaje i da zahtev studenata za gašenjem RTS-a može vrlo da raduje upravo Vučića. On ionako ima galeriju mnogo odanijih televizija koje se ovako ili onako finansiraju državnim novcem.
Mnogi novinari RTS-a misle da su neprirodno stešnjeni između dva medijska pola – agresivnih režimskih tabloida i televizija s jedne strane, i medija koji po svaku cenu uvek kritikuju vlast.
„Vodeći ljudi naše kuće se tu nisu dobro snašli. Sami pali, sami se ubili. Ali se bojimo da, kome ne valja Bujošević, bolje dobiti neće. Nego recimo Dragana J. Vučićevića ili Milomira Marića“, kaže jedan naš sagovornik.
Studenti najavljuju da će ostati ispred javnog servisa dok se ponovo ne raspišu izbori za REM ili do „gašenja“ RTS-aStudenti najavljuju da će ostati ispred javnog servisa dok se ponovo ne raspišu izbori za REM ili do „gašenja“ RTS-a
Kolaž osuda
Dvestotinak zaposlenih, okupljenih u inicijativi „Naš pRoTeSt“, tvrdi da rukovodstvo RTS-a diskriminiše radnike tako što u sadašnji vanredni program uključuje samo podobne. Tvrde i da se ne zna ko poslednjih dana uređuje informativne emisije.
A one su kolaž osuda blokade RTS-a sa svih strana, od predsednika Vučića do dežurnih analitičara iz studija drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Najdalje idu tabloidi bliski vlasti, koji rutinski govore o „terorističkoj akciji“ studenata, o „teroru manjine“ i „zločinačkom nasilju“ nad zaposlenima na javnom servisu.
Studenti beogradskog Filozofskog fakulteta u blokadi saopštili su da je radnicima RTS-a ugroženo pravo na „dostojanstven rad“, ali ne blokadama, već mnogo ranije.
„Uskraćivanjem mogućnosti kritičkog mišljenja i delanja spram istog, brojnim malverzacijama, zastrašivanjem i izlaganjem velikim pritiscima“, nabrajaju oni, pozivajući RTS da i o studentskoj pobuni izveštava objektivno.