Kako pišu Novosti, predviđeno je da se svi zatvorenici koji su prvi put osuđeni na kaznu zatvora do tri meseca, budu potpuno oslobođeni, a osuđenima kojima je određen zatvor od tri do šest meseci, kazna će biti prepolovljena.
Ministarstvo je dalo preporuku da se ovaj zakon usvoji po hitnom postupku, kako bi se u što skorijem roku poboljšali uslovi smeštaja osuđenih i pritvorenih u skladu sa evropskim standardima.
Prema novom zakonu koji će se uskoro naći pred ministrima i poslanicima Narodne skupštine, pravo na umanjenje kazne za četvrtinu imaće i zatvorenici koji su osuđeni na kazne zatvora i duže od šest meseci. Nacrt zakona predviđa i stroge izuzetke, pa taksativno nabraja koji sve počinioci krivičnih dela neće moći da računaju na milost države.
Na amnestiju nemaju pravo najteži kriminalci, osim onih koji su navršili 70 godina života: osuđeni za krivična dela – organizovani kriminal, teške oblike nasilja, osuđeni na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, ratni zločinci, trgovci drogom osuđeni za teže oblike neovlašćene prozivodnje i prodaje narkotika, dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije – terorizam, oni koji su davali ili primali mito, svi koji su više od tri puta pravnosnažno osuđeni na zatvorsku kaznu, a osuda im nije brisana.
Prema podacima Ministarstva pravde, broj osuđenih i pritvorenih u svim srpskim zatvorima trenutno premašuje 11.000, a kapaciteti su napravljeni za samo 7.500 osoba. To je jedan od ključnih razloga za donošenje zakona.
Takođe, propisane, ali i izrečene kazne u srpskom krivičnom zakonodavstvu znatno su oštrije u poređenju sa zemljama u okruženju pa i sa državama zapadne Evrope. Uprkos tome, stopa kriminaliteta nije smanjena. Naprotiv, sve analize pokazuju da se kriminlaci u Srbiji ne boje visokih kazni, nego mogućnosti da budu uhvaćeni.
Prema obrazloženju zakona, država davanjem amnestije pokazuje milost, ali i znatno poboljšava standarde i uslove u zatvorima. Procenjuje se da će se ubuduće u zatvorima bolje vaspitno i preventivno delovati na osuđenike kako ne bi ponavljali krivična dela po izlasku na slobodu, a da će amnestirani znati da cene ovaj akt milosti.
Amnestija ima i svoju dobru finansijsku stranu jer se procenjuje da bi primena novog zakona dovela do direktne ekonomske uštede i smanjenja budžetskih troškova za oko 800 miliona dinara.
Zasto ih pustaju a ne promene im kaznu zatvora u dobrotvorni rad? Nikako da razumem zasto se to ne primenjuje kod nas…. Jesmo li previse bogati da nam ne treba drustveno koristan rad? A osim toga, za mnoge u Srbiji najveca kazna je da ih neko natera da pomazu drugome ili rade “ponizavajuce” poslove kao sto je skupljanje otpadaka pored puta ili reka. Grrrr!