Dosijei prepreka na putu ka EU

Samo u jednom trenutku, posle Brionskog plenuma, kada su reformisane bezbednosne službe, takvih dosijea bilo je 2,8 miliona, pišu Večernje novosti.

Kasnije je pridodato, kako govore neke procene, između 100.000 i 400.000. Danas se obradom podataka o ličnosti, na ovaj ili onaj način, bavi više od 200.000 institucija.

Izvesno je da su dosijee istrajno vodile SDB, VOA, VBA, i služba Ministarstva spoljnih poslova, kaže Bogoljub Milosavljević, profesor Fakulteta “Union”:

Samo je Ministarstvo spoljnih poslova imalo dve službe – takozvanu “malu”, koja se bavila bezbednosnom procenom diplomata i diplomatskih objekata. Njena dosijea otvorio je Vuk Drašković, ali se pokazalo da su podaci nevažni.

Druga, ozbiljnija služba je SID, koja je skupljala podatke od značaja za spoljnu politiku, i tu bi moglo biti zanimljivih podataka o emigraciji. Milosavljević napominje i da su sve komunističke partije imale ideološke komisije i arhive.

Ne zna se šta je u međuvremenu bilo sa papirologijom SKJ i da li su je, kao i nekretnine, nasledili socijalisti.

Zatim, tu su i policijski dosijei, sudski, zatvorski… Mada se u javnosti stekao utisak da predlog Zakona o otvaranju dosijea podrazumeva otvaranje samo civilnih, to nije tačno. Kada se budu otvarali, otvaraće se svi politički dosijei.

Zatvoriće se samo oni vezani za organizovani kriminal, špijunažu, terorizam…

“Kao šef diplomatije iskoristio sam diskreciono pravo i naložio da se otpečate arhive vođene o zaposlenima”, rekao je Vuk Drašković.

To mora da se desi i sa ostalim službama, jer u EU nećemo ući dok se ne otvore arhive, ne žigošu zločini, zločinci i nalogodavci. I ne obelodane imena onih saradnika službi koji su prijavljivali komšije, kojima je posle oduzimana imovina, pa čak i život, dodao je on.

Kada je Bugarska to isto uradila, ispostavilo se da su mnoge vladike, ministri, diplomate radili za bezbednosne službe. Drašković veruje da je i kod nas slično i da je baš zato toliki otpor prema ovoj temi.

I ministarka pravde Snežana Malović slaže se da će vlast morati da nađe snage da tako nešto uradi. Na pitanje da li imena saradnika treba obelodaniti, ona kaže:

“Imamo primer Istočne Nemačke gde su imena objavljena, gde su bračni drugovi uhodili jedni druge, pa su mnoga deca ostajala bez porodica. Ali, i mađarski model koji je, po mom mišljenju, dobar. Svaki javni funkcioner, pre nego što bude imenovan na neku državnu funkciju, automatski pristaje na otvaranje svog dosijea javnosti. Tako se odbacuje mogućnost da interesi tajnih službi budu zastupljeni u javnom sektoru”, rekla je ministarka.