Prema pisanju lista, početkom februara 2019. godine u austrijskim zatvorima boravio je ukupno 9.361 zatvorenik, od kojih su svega 45,3 odsto, odnosno 4.236 bili državljani Austrije. Osta li su bili iz stotinak zemalja, a pojedinačno najveću grupu stranaca činili su državljani Srbije, kojih je bilo 714.
Za njima slede Rumuni, sa 520 zatvorenika, pa zatim Avganistanci. Sa druge strane, u zatvorima u Srbiji kaznu je početkom februara služilo pet državljana Austrije, piše Viner cajtung.
Mešovita austrijsko-srpska radna grupa sada do kraja maja treba da ustanovi koji državljani Srbije mogu da budu prebačeni iz austrijskih zatvora u domovinu, piše list.
Austrija rešenje za rasterećenje svojih zatvora, uz inovacije i alternativne zatvorske sankcije, poput “nanogice”, vidi pre svega u projektu “Izdržavanje zatvorske kazne u domovini”.
Odlučujući proboj postigli su ove sedmice u Beogradu ministri pravde Jozef Mozer i Nela Kuburović, koji su potpisali sporazum, a Beču su kao poluga za potpisivanje dokumenta poslužile i ambicije Srbije da uđe u EU.
Povod za posetu Mozera Beogradu bio je tvinig projekat saradnje sa Srbijom u pravosuđu, u koji je pored Austrije uključena i Nemačka. Prema navodima austrijskog ministarstva pravde, situacija u Srbiji je u oblasti zatvorskih sankcija slična je onoj u Austriji – zatvori su pretrpani i postoji veliki broj štićenika kojima je potrebna intenzivna medicinska nega.
Mozer, kako prenosi dnevnik, od tog dvadesetomesečnog tvinig projekta očekuje dvostruku korist.
“S jedne strane, Austriji je stalo da podrži Srbiju kao kandidata za članstvo u EU u reformi sistema krivičnih sankcija. S druge strane, jasno je da moderan sistem krivičnih sankcija u Srbiji pozitivno deluje i na projekat izdržavanje kazne u domovini, pošto olakšava prebacivanje srpskih zatvorenika u matičnu zemlju”, pojasnio je Mozer.
Rasizam i krsenje ljudskih prava.