Prema njegovim rečima, dogovor o povlačenju tužbi bi predstavljao kraj politike rata s kraja osamdesetih i početka devedesetih.
“Mogućnost povlačenja tužbi realnija je danas nego što je bila juče. U Hrvatskoj više nema razlika u stavu Vlade i predsednika u vezi s tim. Osim toga, interes je Hrvatske da to pitanje ne stoji nerešeno u godini kad se treba ratificirati sporazum o članstvu u Uniji”, kaže Pupovac za Danas.
On dodaje da ohrabruju najave na tu temu i da bi razgovore o povlačenju tužbi trebalo što pre obnoviti.
Razgovori sa sličnim najavama započeli su prije koju godinu, pa onda zbog političkih okolnosti u Hrvatskoj i u regiji prekinuti. Postoje dve grupe uslova za to da se ta realna mogućnost o povlačenju tužbi i ostvari. Prvo, potreban je dodatan napredak u utvrđivanju sudbine nestalih, saradnji u suđenju za ratne zločine i dogovor oko povratka kulturnog blaga.
Ovaj prvi uslov nije meritum tužbe, ali se može koristiti kao argument o suvišnosti tužbi. Drugo, potreban je politički kontinuitet u vezi s ovim pitanjem i ukupnoj saradnji između dve zemlje. Predstojeći izbori u Srbiji mogu biti poticaj za taj sporazum, a mogu biti i obeshrabrenje, ukazuje Pupovac.
Sagovornik Danasa podržava stavove onih pravnika koji upozoravaju da termin za vansudsko poravnanje ističe i da bi problem trebalo rešiti van suda, jer ne postoje jasna uporišta koja bi podržala tezu da je genocida u Hrvatskoj bilo.
Stručnjaci međunarodnog prava, poput profesora Varadija i drugih, su u pravu. Nema uporišta u činjenicama o počinjenju genocida ili genocidnih radnji. Ima obilje činjenica koje govore u prilog tome da su počinjena tri dominantna tipa zločina: zločin protiv mira, zločini etničkog čišćenja i prisilnog preseljavanja stanovništva i različiti oblici ratnih zločina.
Za to, mogu reći i na osnovi vlastitih saznanja, ima mnogo dokaza. No smisao ovih tužbi i jeste u tome da se te činjenice i na njima zasnovani dokazi ne vide i da se u tu svrhu, kao što je to činjeno krajem osamdesetih i tokom devedesetih, zloupotrebljava zločin genocida.
Iskreno, bio bih najsretniji kad bi se takva politika zloupotrebe zločina genocida sankcionirala i kad bi hrvatska i srpska javnost ustale protiv njih. Kao predstavnik Srba iz Hrvatske mislim da imam pravo da to jasno kažem, naglašava Pupovac.
On dodaje da bi se dogovorom dve države međusobne tenzije “ne samo smanjile, već se ne bi ni obnovile, što je najvažnije“.
Osim toga, s povlačenjem bi se lakše moglo nastaviti sa suočavanjem s ratom u devedesetim. A što se desničarskih reakcija tiče, njih će biti i ovako i onako. Ako bi tužbe ostale, njihove bi reakcije bile još jače, smatra Pupovac.
Rok do kraja godine
Novosti tvrde da će “pregovarački pravni timovi Srbije i Hrvatske narednih nedelja ubrzati razgovore” o međusobnom povlačenju tužbi za genocid.
List ne navodi o kakvim “preogavaračkim pravnim timovima” je reč i poziva se na neimenovane izvore navodeći da će se “najverovatnije” ići na opciju da obe strane postignu sporazum o istovremenom povlačenju tužbi, odnosno da u istom trenutku o tome obaveste Međunarodni sud pravde.
List istovremeno prenosi ocenu Tibora Varadija, profesora međunarodnog prava da bi vansudsko poravnanje bilo najbolje za obe države.
Dve zemlje praktično imaju rok do kraja godine – pre nego što bude zakazana usmena rasprava, da postignu dogovor o vansudskom poravnanju. Time bi prestao započeti sudski spor. Dve strane bi mogle da postignu sporazum da paralelno s povlačenjem tužbe i kontratužbe budu otvoreni i pregovori o brojnim pitanjima koja opterećuju odnose Srbije i Hrvatske.
S obzirom na to da je Sud nadležan samo za pitanja genocida, Varadi smatra da su vrlo male šanse da presuda suda bude po volji bilo kojoj od strana:
Ni generalu Anti Gotovini u Tribunalu nije presuđeno za genocid tokom ”Oluje”, već za vrlo teške zločine. Naravno, to ukazuje da zločini nisu bili jednostrani.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže, za ”Novosti”, da je stav Beograda da je povlačenje tužbi najbolji način rešavanja problema. Homen je naglasio da je primarni interes Srbije povratak imovine i izbeglica, kao i rešavanje pitanja ratnih zločina.
Neophodno je da tužilaštva BiH, Hrvatske i Srbije vide šta od predmeta jeste realno, da se izanaliziraju svi predmeti i sve svede na optimalan broj ljudi za koje se mogu dokazati zločini, kao i da se dogovore gde će biti suđenja, rekao je Homen, koji smatra da je najbolje da Hrvatska povuče tužbu, jer bi to sigurno dovelo do povlačenja kontratužbe.
Ukoliko ipak proces dođe do usmene rasprave, sud će ili doneti odluku ili dati još jednu šansu strankama da podnesu dodatne pismene podneske. Varadi smatra da je u tom slučaju verovatnije da će nakon rasprave biti doneta konačna odluka.