Đaci pobegli sa 4,6 miliona časova

Ovo su podaci izveštaja o izostancima, ponavljačima, popravnim ispitima i disciplinskim prekršajima učenika koji je Ministarstvo prosvete prvi put uradilo i koji će u celosti biti predstavljen 13. marta u Vladi Srbije.

Iako podaci deluju dramatično, ipak su desetostruko bolji od onih koje godinama unazad daju sindikati.

“Đaci u Srbiji su u proseku imali po 5,6 neopravdanih izostanaka. Iako je to daleko manje od broja koji se pominje u javnosti, i to je mnogo i radićemo na tome da se ovaj broj smanji”, kaže za Novosti Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.

Već sa deset neopravdanih, objašnjava on, škola mora da reaguje, a kada učenik prekorači gornju granicu i pobegne sa više od 25 časova, čekaju ga disciplinske kazne.

U srednjim školama to može da bude i izbacivanje, a u osnovnim prebacivanje u drugu školu, uz saglasnost roditelja. Takva mera, međutim, u Beogradu nije nijednom primenjena prošle školske godine, a u celoj Srbiji bilo je 159 ovakvih primera.

Beogradski osnovci sa lekarskim ili roditeljskim opravdanjem prošle školske godine izostali su sa 5.493.319, a pobegli sa 422.078 časova, što je u proseku 48,5 izostanaka po učeniku.

Srednjoškolci u glavnom gradu, sa 5.461.974 opravdanih i 540.822 neopravdana, bili su znatno nedisciplinovaniji, pa u proseku svaki ima 9,4 neopravdana, a sa “pokrićem” su prosečno izostali skoro tri nedelje iz škole.

Ponavljači

Osim izostancima, Ministarstvo se bavilo i ponavljačima, popravnim ispitima i stručnom spremom nastavnika.

“U Beogradu je na popravni palo 1.513 osnovaca, a 868 njih je ponavljalo razred, što je dosta veliki broj”, otkriva Tmušić.

“U srednjim školama bilo je 4.988 učenika na popravnom i 1.252 ponavljača”.

Sagovornik Novosti navodi i da je beogradskim osnovcima izrečeno 2.276 vaspitnih mera, kao što su usmene ili pisane opomene ili ukori, dok je njih 708 teško prekršilo pravila ponašanja u školi.

Tmušić objašnjava da će se svi ovi podaci naći u elektronskoj bazi podataka, koja će biti dostupna školama i lokalnim samoupravama. Svake godine upisivaće se novi podaci, kaže, kako bi pratili trendove i reagovali na sve promene.

Manje nestručnih nastavnika

“Dobar pokazatelj je da se broj nestručnih nastavnika u školama značajno smanjio”, objašnjava Velimir Tmušić.

“Pre petneastak godina svaki četvrti nastavnik nije imao odgovarajuće kvalifikacije, a danas je takvih tek tri odsto. U celom Beogradu, na primer, 37 nastavnika nema odgovarajuću stručnu spremu. To je veći problem u manjim mestima, gde je teško naći predavače iz određenih predmeta”.