Istakao je da je do 2. juna moguće samo poboljšanje transparentnosti podataka iz biračkog spiska.
„Mi kao organizacija civilnog društva, koja se bavi posmatranjem izbora i koja je posle svakog izbornog ciklusa izlazila sa različitim preporukama, apsolutno smatramo da je veoma važno raditi na poboljšanju izbornih uslova i raditi na realizaciji ovih preporuka. Ono što je, međutim, takođe bilo poznato još na početku ovih razgovora o izbornim uslovima, to je da se bilo kakve izmene zakona ili izmene koje uopšte dolaze u obzir, ne odnose na izbore koji su zakazani 2. juna, i zbog toga sada mi možemo da razgovaramo o eventualno nekim poboljšanjima u smislu transparentnosti, otvorenosti podataka“, rekao je Dimitrijević za N1.
Precizirao je da je, kada govorimo o biračkom spisku, u pitanju recimo objavljivanje imena i prezimena srednjeg imena, imena i prezimena birača, adrese birača sa naznačenom statusom kada je prebivalište promenjeno, odnosno statusom prebivališta.
„Dakle, to su neke povećane transparentnosti biračkog spiska, što može s jedne strane da omogući samim građanima da uoče određene nepravilnosti i da u skladu sa tim reaguju. To je nešto što deluje, da kažem, realno, odnosno izvodljivo, ovako na prvu loptu, kada govorimo o 2. junu“, naveo je on.
Potvrđuje i da osim te činjenice, nema nikakve razlike u izbornim uslovima na izborima 17. decembra i, recimo, 2. juna iz današnje perspektive.
„Što se tiče formalno-pravne legislative, dakle, nema nikakvih promena do današnjih dana. Mislim da je promena u ambijentu, govorim kao građanin da su građani svesniji opasnosti zloupoterba koji vrebaju oko izbora i na izborni dan i to je nešto na čemu CRTA intenzivno radi – to je upravo upoznavanje građana sa tim kako da izbegnu bilo kakvu zloupotrebu ili kako da onemoguće bilo kakve izborne nepravilnosti. Zbog toga smo, između ostalog, i pozvali zainteresovane građane da se prijave, da budu posmatrači, objavili smo poziv na sajtu“, dodao je.
Dosta se govorilo i dalje se govori o tzv. seobi glasača. Juče smo imali prilike da čujemo predstavnike Demokratske stranke koji kažu da se i u ovom trenutku ljudi odjavljuju iz Smedereva i upisuju u beogradskim opštinama. Na pitanje da li to znači da će neko ko je juče prijavljen u Beogradu imati pravo da glasa na izborima 2. juna, Dimitrijević odgovara – potvrdno.
„Hoće. Prema onome kakvo je stanje danas i koji zakoni važe, hoće, imaće pravo. Mi smo već izneli određene sumnje koje se odnose na tačnost biračkog spiska i način kako se birački spisak održava. Nažalost, umesto bilo kakve diskusije ili temeljne argumentacije oko tih podataka od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu smo čuli apsolutne negacije i uvrede“, istakao je Dimitrijević.
Tako da je, kako navodi, ponovo razgovor o tome šta je loše sa biračkim spiskom i šta nije u redu – izostao.
Upitan da li to onda znači da do 2. juna u suštini može samo da se postigne da birački spisak bude transparentniji, da se vidi kojeg datuma se neko prijavio, kaže da je to stvar koja je svakako moguće da se izvede.
Na taj način građani bi imali više mogućnosti da provere koji je njihov status, kakav je status broja birača u njihovim domaćinstvima, i na osnovu toga bi mogli da pokrenu određene postupke.
„Dakle, mi kao građani bismo imali više oruđa da se borimo protiv izbornih nepravilnosti“.
Povodom najavljene komisije koja bi trebalo da radi na poboljšanju izborih uslova, on ističe da i „pod pretpostavkom da se komisija na zdravim osnovama formira tokom narednih dana ili nedelja i zaista počne da radi na najbolje mogući način“, to će sve zahtevati određeno vreme, koje je svakako duže od 2. juna.
„I svakako da ta komisija bi morala da izađe sa određenim nalazima i da se onda zapravo vidi na koji način će nepravilnosti biti izmenjene. Sve zavisi šta će komisija naći i koje vrste nepravilnosti se nalaze u biračkom spisku. Tako da, u svakom slučaju, to je posao koji će trajati duže od 2. juna“, dodao je.
Upitan da li uopšte vidi spremnost vlasti da se stvarno stvari promene ili se sve svodi samo na priču, on kaže:
„Za sada su to bili zaista samo razgovori, s jedne strane mnogo razgovora, a s druge strane vidimo pojedinačne reakcije institucija koje nikako nisu ohrabrujuće. Na današnji dan i dalje nemamo bilo kakve reakcije iz tužilaštva oko migracije birača, imamo reakciju iz Ministarstva za državnu upravu, ali ona je, opet, negacija problema. Dakle, nemamo nikakvo uveravanje u tom smislu da se nešto promenilo. I sada je jako teško tumačiti šta to znači, da li postoji volja. Da, razgovara se, ali mi i dalje nemamo nikakav konkretni predlog“, naveo je Dimitrijević.