Baš kad je reč o brzorastućem kineskom tržištu vina, kaže Zoran Kaplanović, tamo su Francuzi i Italijani zauzeli pozicije i teško bilo ko može da se probije. S druge strane, tržište Srbije je prosto preplavljeno jeftinim (mada ima i skupljih) italijanskim, čileanskim i španskim vinima, tu su od ranije makedonska i crnogorska, vraćaju se i slovenačka i hrvatska. U samoj Srbiji, pak, umesto nekadašnjih velikih državnih „fabrika“ vina, koje su najvećim delom propale ili su tu negde, poslednjih godina u sve većem broju nastaju male privatne vinarije. Na skučenom i siromašnom srpskom tržištu konkurencija je sve oštrija. Ima li šanse za srpske vinare?
Obnova: Slavko Kiš iz Sremskih Karlovaca ima vinogradarskog i vinarskog staža koliko njegov najstariji takmac nema godina života.
Ovaj živahni i okretni osamdesetogodišnjak – koji već teše i devetu deceniju – grožđem i vinom počeo je da se zanima već sa 15-16 godina, praktično odmah posle Drugog svetskog rata. Tako je nastavio tradiciju koju je počeo još njegov pradeda, negde u drugoj polovini 19. veka, a koju danas prenosi na šestu generaciju, svoju unučad Tamaru i Predraga (Crnković – jer Slavko nije imao muških potomaka). Godine socijalističke privrede blago rečeno nisu bile naklonjene privatnim vinarima, najveći deo grožđa morali su da predaju državnim preduzećima, ali su Kišovi uspeli da za sve to vreme održe kontinuitet u proizvodnji vina što im je, kako priča deda Slavko, omogućilo da steknu verne kupce koji im u ovo vreme žestoke konkurencije dobro dođu. Vinarija Kiš danas je verovatno najstarija u Srbiji. I ne samo najstarija.
Za razliku od Kišovih, koji tradiciju nikada nisu prekidali, otac i sin Radiša i Nikola Mladenović u Negotinskoj krajini nastavljaju tradiciju koja je posle Nikolinog pradede, dakle pre negde pola veka, prekinuta. Nikolin deda, iako praktično odškolovan zahvaljujući vinu, nije nastavio taj posao – bio je profesor geografije i 25 godina direktor negotinske gimnazije. Porodica Mladenović, poznatija kao Matalj (reč je vlaškog porekla, ali nepoznatog značenja) proizvodnjom grožđa i vina počela je ponovo da se bavi pre četiri godine.
(Opširnije u štampanom izdanju)
Na sajmu hrane i pica u mestu Hsi en od 12,000,000 miliona stanovnika BERMET ALEKS je bio izlozen i bila je degustacija, 2007 godine.Ja sam ga licno odneo.
Danas radim BARON BERMET ALEKS po receptu i sa grbom porodice Rajacica.Oni imaju najstariju diplomu dobijenu za njihov BERMET 1863 u Hamburgu.A danas se BARON BERMET sluzi u dva restorana sa miselinovom zvezdicom u Amsterdamu.
Gospodine Aleks pustite novinare da pisu o Vasem uspehu, mi se time ne bavimo nego iskljucivo vinom. Svi znamo kako se vecina Bermeta pravi u Karlovcima, prica prodaje sve. Nadam se da imate dokumentovano tu pricu sa Baron Bermetom Aleks, jer takva prica moze biti ozbiljan problem. Mi pravimo Kisov Bermet ciji recept nismo morali da kupimo ili kako vec da dodjemo do njega (naravno mi imamo tradiciju). Mislim da je glupo odgovarati na noviski clanak koji treba da digne popularnost Bermeta i prepirati se ko je prvi, ali u svakom slucaju ce nova provera etiketa tj novo deklarisanje vina pokazati ko je ko i ko ima vinograd. Lose je samo sto nije Bermet usao u kontrolu jos uvek, ali i to ce doci. Onda nece moci da se pise nesto sto nije istina. Zelim Vam da uzdizete Bermet, puno pozdrava iz Vinarije Kis