List navodi da ono što bi Beka iz njegove radne biografije preporučilo za tu funkciju jeste vođenje resora svojinske transformacije u vladi Mirka Marjanovića.
Beku se, piše “Politika”, pripisuje uspeh u pregovaranju oko privatizacije 49 odsto srpskog “Telekoma”, koji je prodat za 1,5 milijardu nemačkih maraka italijanskim i grčkim partnerima. U to vreme, krajem devedesetih godina, nameravao je da proda i kragujevačku “Zastavu”, u kojoj je bio predsednik Upravnog odbora, ali su ga sprečili rat i bombardovanje.
Kao ministar, piše “Politika”, Beko je uživao poverenje Slobodana Miloševića, ali se pre i posle te epizode u izvršnoj vlasti bavio privatnim biznisom u različitim oblastima privrede. Najpre kao direktor, a potom i vlasnik marketinške agencije “Spektra”. Potom kao vlasnik firme “Dibek”, koja se bavila trgovinom proizvoda od drveta, hranom i proizvodima poznatih farmaceutskih firmi.
Ipak u domaćoj javnosti je najpoznatiji po privatizaciji “Knjaza Miloša”, srpskih mlekara, “Bambija”, “Ce-marketa”, Luke “Beograd” i “Večernjih novosti”…
Dugo se u javnosti nagađalo da li je on učestvovao kao kupac ili posrednik. U njegovoj zvaničnoj biografiji navedeno je da se investicionom fondu “Salford” i “Denjub fud grupi” priključio prvo kao menadžer za restrukturiranje preduzeća “Knjaz Miloš”. Dok je kao rukovodilac i član Upravnog odbora “Denjub fud grupe” bio angažovan na poslovima preuzimanja preduzeća “Knjaz Miloš”, “Imlek”, “Bambi”, “Banat”, Mlekara “Subotica”.
Sve te privatizacije često su ga smeštale u centar afera i za sve ove godine nije uspeo da se oslobodi javnih sumnji da su njegovi poslovni potezi imali veze sa političkim kontaktima, koje je gajio finansirajući većinu važnijih stranaka, piše “Politika”.
Beko je, nastavlja list, javno priznao da je vlasnik Luke “Beograd” i “Večernjih novosti” i da ih je privatizovao sa Miroslavom Miškovićem. Neki smatraju da su mu te dve privatizacije najveće mrlje u karijeri.
Zbog kupovine Luke “Beograd” za 40 miliona evra, pošto se smatralo da ona vredi više, saslušavan je u specijalnom sudu u okviru preispitivanja 24 sporne privatizacije, na kojima je insistirao Aleksandar Vučić po dolasku na vlast, piše “Politika” u tekstu pod naslovom
Današnji “Blic” prenosi izjavu bivšeg predsednika Srbije i lidera NDS Borisa Tadića da je “Milan Beko među najvećim štetočinama u srpskoj privredi, poreski dužnik i dosad nije bilo koristi ode njegovog poslovanja.
Tadić je, komentarišući ponudu koju je Beko dobio da vodi “Železnice Srbije”, rekao da treba razlikovati uspešne predstavnike krupnog kapitala koji doprinose razvoju privrede i otvaranju radnih mesta, “od privrednih štetočina koji su bogatstvo stekli dugujući svakom detetu i građaninu Srbije”.
“Niko nije zabeležio nijedan poztivan doprinos privredi od njegovog poslovanja, niti ijedno preduzeće koje je on uspešno vodio i razvijao u Srbiji, tako da ne vidim kako je on kvalifikovan da bude predložen za tu dužnost”, kaže Tadić.
On dodaje da je utaja poreza jedno od najtežih krivičnih dela i da ne može da zamisli da u uređenoj zemlji veliki poreski dužnik vodi javno preduzeće.
Vucic gubi glasace brzinom svetlosti.