Na Savindan nema nastave, ali đaci i nastavnici prisustvuju priredbama, sečenju slavskog kolača, odlaze u crkvu.
Ministar prosvete Tomislav Jovanović uručiće u Vladi Srbije tradicionalne Svetosavske nagrade učenicima, ustanovama i nastavnicima za 2013. godinu, a Ministarstvo prosvete domaćin je i večernje svečane akademije u Narodnom pozorištu.
Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu.
U odluci tadašnjeg Popečiteljskog prosveštenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za “patrona svih naših škola i da se najsvečanije proslavlja”.
Savindan se u školama slavio sve do 1945. godine, kada je ukinut, odlukom tadašnjih vlasti.
Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, od devedesetih godina prošlog veka ponovo se praznuje u obrazovno-vaspitnim ustanovama.
“Škole u Srbiji obeležiće danas Svetog Savu, dan duhovnosti, školsku slavu u čast prvog srpskog arhiepiskopa,…”
… – Verovatno nisam dovoljno inteligentan, ali jedno pitanje: Nema ni jednog jedinog SRPSKOG školskog udžbenika ISTORIJE da se sa naročitim ponosom ne ističe – kao jedna od glavnih istorijskih zasluga Sv. Save – činjenica da je IZBORIO AUTOKEFALNOST (samostalnost) SPC u odnosu na DRUGE PRAVOSLAVNE CRKVE (pre svega – grčke). E, pa kad to zaslužuje TOLIKU HVALU, zašto se SPC toliko trudi da OMETE u istoj želji (istina mnogo kasnijoj) – Makedonce i Crnogorce? Ili se smatra da je to dozvoljeno SAMO IZABRANOM NARODU – SRBIMA?