Prema predloženom dnevnom redu, na prvoj sednici poslanici će razmotriti pitanja preostala sa sednice koja je održana 22. decembra.
Na drugoj sednici poslanici treba da razmatraju interpelaciju premijera Kosova Ramuša Haradinaja zbog toga što je zamenik premijera i ministar Dardan Gaši pucao u vazduh na proslavi koju je organizovao zamenik kosovskog premijera Fatmi Ljimaj kada je oslobođen optužbi za korupciju, u vreme kada je bio ministar za infrastrukturu.
Takođe, razmatraće se i Nacrt zakona o pravima maloletnika i Nacrt zakona o unutrašnjoj kontroli javnih finansija. Na dnevnom redu biće i prvo razmatranje Nacrta zakona o sprečavanju sukoba interesa u vršenju javne funkcije, Nacrta zakona o tretiranju bespravne gradnje, Nacrta zakona o izmeni i dopuni zakona o Kosovskoj agenciji za privatizaciju, kao i Nacrt zakona o azilu.
Na sednici će se razmotriti i godišnji izveštaj regulativnog tela za elektronske i poštanske komunikacije za 2016, godišnji izveštaj Agencije za statistiku Kosova za 2016, a razmatraće se i Strategija za energiju Kosova za perod 2017-2026. godine. Skupština treba
da izabere jednog kandidata za neizvršnog člana Odbora Centralne banke Kosova i pet zamenika ombudsmana Kosova.
Neke zemlje već preduzele konkretne mere protiv ukidanja Specijalnog suda
Ukidanje Specijalnog suda za zločine OVK je tema koja svakog dana zaokuplja pažnju i izaziva uzemirenje diplomatskog kora na Kosovu a neke zemlje su već preduzele konkretne mere da bi sprečile ukidanje tog suda, piše danas portal gazetaexpreš.com.
“Inicijativa 42 poslanika od 22. decembra je izazvala oštre reakcije ambasadora zemalja velike petorke, ali njihove izjave kao da nisu ostavljale utisak na inicijatore predloga za ukidanje suda niti na najviše zvaničnike”, piše taj portal.
Portal je sinoć saznao da su poslanici koji su potpisali inicijativu za ukidanje Specijalnog suda već stavljeni na “crnu listu” i oni neće moći dobiti vize u mnogim zapadnoevropskim zemljama.
Šefica kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova je sinoć rekla da će stavljanje van snage zakona o sudu uticati da se Kosovo “prepoznaje kao nekredibilni partner”.
Ona je ponovila da sud nije uperen protiv Kosova već je za dobrobiti Kosova, “pošto će institucije i društvo pokazati da su održive i snažne samo ako mogu da dokažu da su spremne da se suoče sa prošlošću”.
Ona je kazala da je ubeđena da bi narod želeo da zna da li ima ljudi koji su izvršili stravične zločine.
Apostolova je rekla kako ima utisak da je uloga Specijalnog suda pogrešno predstavljena u javnosti i da su zato sada na delu snažne reakcije koje dovode u pitanje pravi mandat suda.
“Mi ne govorimo o etničkom čišćenju, o kolektivnoj odgovornosti OVK ili jedne grupe ljudi. Radi se o pojedinačnoj odgovornosti za zločine koji su izvršeni”, kazala je ona.
Ona je dodala da bi odluka o ukidanju suda značila izolaciju Kosova.
“Mi ne želimo da Kosovu otkažemo našu pomoć, što može da bude jedna od posledica. Mi se ne mešamo u unutrašnja pitanja Kosova. To što mi radimo je da kada se susrećemo sa političkim zvaničnicima ukazujemo na posledice koje mogu da se dogode ako se zakon stavi van snage”, rekla je ona.
Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi izjavio je ranije da će se svi oni koji podržavaju ukidanje Specijalnog suda za ratne zločine suočiti sa teškim posledicama, jer postoje i pojedinci koji moraju da odgovaraju za teške zločine koje su počinili, “iako su se borili za pravu stvar”.
“Pokušaj ukidanja Specijalnog suda predstavlja strašan primer kada se lični interesi stavljaju iznad opšteg dobra i iznad interesa sopstvene države”, kazao je Delavi i dodao da su poslanici i političari koji podržavaju ideju ukidanja Suda upoznati sa posledicama koje će snositi zbog takvih stavova.
Portal piše da je stav o ukidanju Specijalnog suda promenio i predsednik Kosova Hašim Tači koji je izjavio da je bio pasivan i da nije uticao na inicijativu o njegovom ukidanju.
Sa druge strane, prema tom portalu, premijer Ramuš Haradinaj ostao je pri stavu da treba ukinuti Specijalni sud i on je juče izjavio da Vlada za svoj rad polaže račune parlamentu a ne ambasadorima.
Prema Zakonu o Specijalnom sudu, koji je usvojen 2015. godine, ta institucija ima mandat da se bavi istragom i suđenjem ratnih zločina izvršenih pripadnika bivše OVK u periodu od 1998. i 2000. godine.