Na taj praznik 1992. godine, posle dvadeset devet godina raskola, zajedničkom liturgijom patrijarha Pavla i mitropolita novogračaničkog Irineja pobeđene su razmirice i učvršćeno je jedinstvo Srpske pravoslavne crkve.
KOJEKUDE, SRBI: Na sretenjsko jutro 1804. u Marićevića jaruzi u Orašcu okupila se oveća grupa ustanika protiv Turaka. Na zboru najuglednijih vođa iz Šumadije za starešinu je predložen prvo Stanoje Glavaš, koji je počast odbio rečima da mu narod neće verovati jer nema “ni kuću ni njivu”. Titulu vožda odbio je i knez Teodosije, rečima: “Ko će se zauzeti za knezove ako se Turci vrate?”. Posle ovoga Karađorđe, bogati trgovac svinjama, veteran ratova, prek i nasilan čovek, postao je prirodan izbor. Sve im je rekao: da ne ume da vlada, da ima nezgodnu narav i da neće mnogo da priča nego da ubija. Takav im je baš i bio potreban. Iskra bunta u ogromnoj Turskoj carevini pokrenula je brojne nemire i ustanke i, uprkos propasti, ostala glavna nosilja ideje o samooslobođenju balkanskih naroda. Sastanak na Sretenje 1804. u Maričevića jaruzi ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj, balkanskoj, ali i evropskoj savremenoj istoriji – njime je započeta propast jedne od najmoćnijih država u istoriji Turske, na koju će se krvavo nastaviti propast još nekih evropskih carevina u Prvom svetskom ratu.
MESEC I PO DANA USTAVA: Za Karađorđevog naslednika (i krvnika) Miloša Obrenovića vezano je donošenje prvog srpskog ustava. Istorija ga pamti kao nasilnika, otimača tuđe imovine i žena i vladara koji nije prezao od političkih ubistava. Pod njegovom vladavinom, kako kaže Vuk Karadžić, nikome nisu bili obezbeđeni ni život, ni čast, ni imanje. Narod, da bi se odbranio od samovolje, tražio je građanski i krivični zakon. Godine 1833. izbija Miletina buna, u Kragujevac dolazi više hiljada gnevnih i naoružanih Srba koji nisu odustali od protesta sve dok im nije obećan – ustav. Knjaz je pisanje ustava poverio svom savetniku novinaru Dimitriju Davidoviću. Ustavotvorna Skupština otvorena je 2. februara 1835. (prema starom kalendaru) na kneževoj livadi u Kragujevcu, a već sutradan Ustav je na svečan način proglašen, sa vojnom paradom, litijom, vatrometom i pozorišnom predstavom. Prvi srpski ustav bio je po svojim slobodoumnim idejama daleko iznad Srbije tog vremena, ali i mnogih evropskih zemalja. Ustav je odredio srpski kao službeni jezik, deklarisao neprikosnovenost ličnosti i imanja, pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja, pravo na izbor zanimanja, zabranio kuluk i proglasio slobodu raspolaganja zemljom. Ovolike slobode i miris demokratije na Balkanu nisu odgovarale ni Turskoj, koja je i dalje bila nominalni vladar, ali ni velesilama Rusiji i Austriji. Turski ministar inostranih poslova okarakterisao je Sretenjski ustav kao “zarazitelnu konstituciju”, a ruski poslanik u Carigradu optužio je Srbe za frankofiliju. Knezu Milošu je sve bilo jasno, a i srcu milo, pa je Ustav ukinuo 17. marta 1835. godine, samo mesec i po dana od donošenja.
DRŽAVNA POSLA: U čast podizanja ustanka u Orašcu i donošenja Ustava, Srbija je odredila Sretenje kao Dan državnosti. Odluka o uvođenju novog praznika doneta je 10. jula 2001, tako da je prva proslava bila sledeće 2002. Za razliku od današnjih “bezbednosnih” običaja, premijer Zoran Đinđić, ministri, predstavnici diplomatskog kora, ambasadori, savezni i republički poslanici su, umesto blindiranim automobilima, u Orašac došli autobusom. Iznad Marićevića jaruge, u porti crkve, čekali su ih kazani sa “šumadijskim čajem”. Đinđić je bez ustezanja prihvatio vruću rakiju i nazdravljao sa promrzlim narodom. Novinare je interesovao najavljeni odlazak nekih najviših državnih funkcionera u Haški tribunal, a Đinđić je poručio da vlast “neće dozvoliti da narod ispašta zbog par ljudi“.
“Po onome što je započeto na ovom mestu pre dva veka, započeta je velika vizija i inspiracija. Siguran sam da mi tu veliku obavezu nećemo izneveriti i nećemo izneveriti one koji su pre dva veka krenuli u istorijsku misiju vraćanja srpskog naroda na evropsku scenu”, poručio je tom prilikom Đinđić, koji je godinu dana kasnije ubijen.
Deset godina od ovih reči put vraćanja Srbije na evropsku scenu, započet Prvim srpskim ustankom, svojevrsnom revolucijom 1804. godine i slobodoumnim Sretenjskim ustavom 1835. još nije završen, a Sretenje se ove godine slavi u senci donošenja odluke o dodeljivanju Srbiji statusa kandidata za EU.