Dačić je na sednici Saveta bezbednosti UN rekao da proces međusobnog pomirenja ne može biti potpun bez sudskog procesuiranja bivših pripadnika OVK, odgovornih za progon Srba, Roma i drugih nealbanaca, ali i njihovih političkih protivnika među kosovskim Albancima i izrazio očekivanje da će biti stvoreni neophodni uslovi za to.
“Poseban značaj pridajemo procesuiranju slučajeva na osnovu nalaza Specijalne istražne jedinice EU o nehumanom tretmanu ljudi i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i očekujemo da se odluka o formiranju cpecijalnog suda što pre usvoji”.
On je naglasio da je vlada Srbije u potpunosti posvećena dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU i da očekuje da će njegov nastavak učvrstiti osnove za implementaciju svih već postignutih dogovora.
“Vlada Srbije savesno, dosledno i u predviđenim rokovima, ispunjava sve svoje obaveze proistekle iz do sada postignutih dogovora. Srbija je dijalogu sa Prištinom pristupila otvoreno i sa iskrenom željom da se pronađu praktična rešenja koja će omogućiti normalan život svih stanovnika Pokrajine, u sklopu šireg procesa integracije regiona u Evropsku uniju. Tome nesumnjivo doprinosi i učešće Srba u političkom životu na KiM”, rekao je on.
Šef diplomatije je takođe istakao da je prisustvo u nesmanjenom obimu misije UN od suštinskog značaja za stabilnost i stvaranje uslova koji treba da vode u pravcu trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije.
Govoreći o regionu Dačić je rekao da Srbija svojim konstruktivnim pristupom nastoji da konkretno doprinese realizaciji cilja transformacije Zapadnog Balkana u zonu trajnog mira, stabilnosti i prosperiteta, ali da nedavni teroristički napadi u Zvorniku i Kumanovu jasno pokazuju evidentnu krhkost stabilnosti u regionu.
Zbog toga je neophodno da svi u regionu ali i relevantni međunarodni faktori ulože dodatne napore kako bi se ta stabilnost očuvala, ukazao je Dačić.
U tom kontekstu on je ukazao i da je prisustvo u nesmanjenom obimu misije UN od suštinskog značaja za stabilnost i stvaranje uslova koji treba da vode u pravcu trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije.
Za Srbiju ključna ostaju i pitanja povratka interno raseljenih lica, položaj Srpske pravoslavne crkve, kao i imovinska pitanja, rekao je Dačić.
Foto: Tanjug / Ministarstvo spoljnih poslova
“Zastoju u povratku interno raseljenih lica svakako doprinosi fizička nebezbednost koja se ogleda u kontinuiranim napadima na Srbe i njihovu imovinu, a koja je dodatno podstaknuta atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima”, rekao je Dačić.
Upozorivši na nepostojanje uslova za povratak oko 204.000 raseljenih lica, Dačić je naveo da se za poslednja tri meseca vratilo svega 14 osoba.
Srbija, dodao je, osuđuje svaku vrstu skrnavljenja verskih objekata bilo koje religije i upozorio da je razlog za duboku zabrinutost ne samo skrnavljenje spomenika kulture svetskog značaja, poput manastira Visoki Dečani, već i činjenica da se oni skrnave ispisivanjem poruka terorista koje glorifikuju ISIL i „budući Kalifat” kada međunarodna zajednica ulaže tolike napore suprotstavljajući se ovom zlu i najvećoj pretnji miru i stabilnosti u svetu.
“Srbija, kao jedan od kosponzora rezolucije Saveta bezbednosti 2178 (2014), preduzima sve potrebne mere na planu suzbijanja finansiranja i organizovanja terorizma i sve masovnijeg fenomena regrutovanja stranih terorističkih boraca koji se pridružuju oružanim terorističkim organizacijama na Bliskom Istoku, poput Islamske države”, dodao je Dačić.
Srbija će nastaviti da odlučno deluje na suzbijanju terorizma u svim njegovim pojavnim oblicima. Očekujemo da međunarodne misije prisutne na Kosovu i Metohiji i tamošnje privremene institucije samouprave, u okviru svojih nadležnosti, doprinesu ovoj našoj zajedničkoj borbi, koja ima globalni značaj, rekao je on.
Prema njegovm rečima, Vlada Srbije postavlja se konstruktivno u pogledu učešća Privremenih institucija samouprave na KiM u radu regionalnih foruma, ali se suočava sa nastojanjima da se predstavnici Prištine uključe u rad međunarodnih organizacija izvan konteksta pomenutog dogovora, koja za Srbiju nisu prihvatljiva i ni u kom slučaju ne idu u pravcu očuvanja pozitivne atmosfere podsticajne za dalji tok dijaloga.
“Ako i kada dođe vreme, pitanja ovog tipa treba razmatrati u okviru dijaloga. U tom kontekstu, duboko smo uvereni, da otvaranje ovakvih pitanja u ovom momentu nije u interesu ni Beograda ni Prištine, a ni naših međunarodnih partnera sa kojima delimo interes za stabilnost Zapadnog Balkana”, smatra Dačić.
Dačić je iskoristio priliku i da ukaže na značaj adekvatnog tretiranja imovinskog pitanja kombinata „Trepča” i da naglasi da bi za Srbiju svako drugo rešenje ovog pitanja, osim onog postignutog u okviru Briselskog dijaloga, bilo neprihvatljivo.
On se osvrnuo i na planove za prenos ovlašćenja sa Euleksa na privremen institucije u Prištini:
“Aktuelna situacija u pokrajini predstavlja potvrdu naše ocene o neispunjenosti uslova za prenos nadležnosti na Privremene institucije samouprave u Pokrajini. Očekujem da će EULEKS, u okviru svog mandata, nastaviti da ispunjava svoje izvršne nadležnosti u oblasti vladavine prava, imajući u vidu realnu procenu situacije na Kosovu i Metohiji u ovoj oblasti.”
Zarif: Beograd i Priština pokazuju da mogu da sarađuju
Šef UNMIK-a Farid zarif izrazio je danas žaljenje što još nema rezultata kad je reč o uspostavljanju Zajednice srpskih opština i ukazao da je potrebno čvrsto liderstvo i Beograda i Priština kako bi se postigli pomaci u tehničkom dijalogu i došlo do konkretnih rezultata.
Kada je reč o osnivanju specijalnog suda za zločine OVK, Zarif je naglasio da je na sastancima sa kosovskim političkim rukovodstvom izneo jasno očekivanje međunarodne zajednice i rođaka žrtava zločina da neće doći do odgađanja u koracima prištinskih vlasti u cilju formiranja ovog suda.
On je, takođe, ukazao da je potreban brz napredak u rasvetaljvanju sudbine nestalih lica radi daljeg pomirenja.
Incidenti usmereni protiv povratnika su posebno uznemirujući , rekao je Zarif, dodajući da je sa kosovskom vladom dogovoreno raspoređivanje dodatnih policijskih jedinica snaga u Klini, gd eje registrovan veći broj napda na povratnike.
Zarif je naveo da su regionalni lideri uključujući kosovske zvaničnike osudili pogubni oružani napad izveden u Kumanovu ranije ovog meseca.
Takođe, dodao je da su UN zatražile sveobuhvatnu i nezavisnu istragu o tim događajima.
Šef UNMIK-a je ocenio da je ohrabrujući znak to što su između Beograda i Prištine u proteklim mesecima uspostavljeni kontakti na lokalnom nivou, kao i u evropskim institucijama na najvišem političkom nivou, i u tom kontekstu pozdravio dva sastanka premijera Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Ise Mustafe u februaru i aprilu u Briselu.
“Nadam se da će budući sastanci dovesti do konkretnih dostignuća i preduzimanja daljih koraka u cilju punog sprovođenja Briselskog sporazuma postignutog u aprilu 2013. godine”, rekao je Zarif.
On je, u ime UNMIK-a, ohrabrio političke lidere u Beogradu i Prištini da pokažu kreativnost u identifikovanju oblasti od zajedničkog interesa.
Zarif je ocenio kao ohrabrujuće i prijavljivanje kandidata za sudije i tužioce na Kosovu i izrazio nadu da će se taj proces uspešno odviti, naročito kad je reč o utvrđivanju kompetentnosti kandidata.
Takođe je pozdravio razvoj praktične saradnje između gradonačelnika severne i južne Mitrovice.
Zarif je kao jedan od glavnih izazova sa kojima se suočava ceo region, pa i Kosovo, naveo borbu protiv radikalizacije i ekstremizma, primetivši da kosovske vlasti ulažu napore u tom smislu i pokazuju spremnost za regionalnu saradnju.
“Očekujem nastavak regionalne saradnje u tom cilju uz učešće kosovskih vlasti”, rekao je Zarif.
Tači najavio tužbu protiv Srbije za genocid
Kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači rekao je danas na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu da će Priština uskoro pokrenuti tužbu protiv Srbije za genocid i zatražiti odštetu, a prema njegovim rečima, za to je pripremljena odgovarajuća dokumentacija.
Tači je takođe rekao da Priština traži nezavisnu međunarodnu istragu o „incidentu“ u Kumanovu, kada su u oružanom sukobu ubijeni osmorica makednonskih policajaca i 14 napadača.
„Kosovska vlada osuđuje nasilje. Nećemo podržati nijednu akciju koja će destabilizoati Makedoniju. Snažno podržavamo Ohridski sporazum”, rekao je Tači. On je takođe naveo da su optužbe Dika Martija (istražitelja Saveta Evrope o trgovini organima tokom NATO bombardovanja 1999. godine) „besmislene”, ali da će Priština podržati formiranje specijalnog suda koji će se baviti ovim optužbama, dodajući da će to biti peta istraga usmerena na optužbe protiv kosovskih Albanaca. Navode o težnjama za stvaranje „Velike Albanije“ odbacio je kao „neosnovane“.
Tači je istakao da je prioritet kosovske vlade da stvori nova radna mesta i u tom kontekstu istakao da će zahvaljujući francuskim investicijama u ski centar Brezovica 2.000 ljudi dobiti posao, a kako je rekao to će pomoći suživot tamošnjih Srba i Albanaca.
On je ocenio da bi Beograd i Priština uskoro trebalo da pristupe „međusobnom priznanju“, koje bi „Kosovu omogućilo članstvo u UN“, a Srbiji „približavanje članstvu u EU i NATO“.
Ambasadori članica: Priština da formira sud
Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN pozvali su danas, na sednici o Kosovu, vlasti u Prištini da što pre formiraju Specijalni sud za zločine OVK, pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i istovremeno osudili nedavne napade u Makedoniji.
Ambasador Rusije Vitalij Čurkin ukazao je da je problem Kosova i dalje veoma prisutan što, kako je istakao, potvrđuju i događaji u Makedoniji, gde su se pojavili ljudi u uniformama sa oznakama OVK.
Foto: Tanjug / Ministarstvo spoljnih poslova
Prema njegovim rečima, napad na makedonske policajce su izveli pripadnici velike grupe radikalnih boraca na Kosovu koji su planirali dalje napade.
On je rekao da su zabrinjavajuće izjave o ujedinjenju Kosova i Albanije.
“Vidimo dijalog u Briselu kao instrument za stabilizaciju situacije”, istakao je on.
Čurkin je, takođe, izrazio zabrinutost zbog načina na koji zapadne diplomate pozivaju Prištinu da formira specijalni sud pri čemu prete da će u suprotnom taj sud formirati Savet bezbednosti i da bi ruski uticaj porastao u tom slučaju.
Osumnjičeni ratni zločinci moraju da budu izvedeni pred lice pravde bez obzira na status Kosova, poručio je Čurkin.
Zamenik ambasadora SAD u UN Dejvid Presman pozdravio je korake koje Kosovo preduzima na putu ka EU, kao i kontinuirani napredak u dijalogu Beograda i Prištine, i pozvao dve strane da ulože dalje napore u rešavanje pitanja telekomunikcija i energetike.
“Kosovo mora da na primeren način odgovori na optužbe za ozbiljne zločine počinjene između 1998. i 2000. godine i što pre usvoji adekvatne pravne mere osnivanjem specijalnog suda”, rekao je on.
On je izrazio zadovoljstvo zbog kontinuirane posvećenosti Beograda i Prištine borbi protiv terorizma i u tom kontekstu čestitao Srbiji na organizovanju uspešne konferencije na tu temu u aprilu i, naročito, na njenom inkluzivnom pristupu kad je reč o učešću Kosova.
“Tražimo da Srbija i druge zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova priznaju značaj članstva Kosova u Interpolu i ne blokiraju njegovu kandidaturu za članstvo”, rekao je on.
On je, takođe, predložio novi format izveštavanja Saveta bezbednosti UN o Kosovu koji bi podrazumevao da se izveštaji podnose svakih šest meseci, a ne na tri meseca kao do sada.
Predstavnik Kine rekao je da njegova zemlja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, razume njenu zabrinutost zbog pitanja Kosova i pozdravlja napore Beograda da nađe konstruktivno rešenje za Kosovo.
“Neophodno je postupati na osnovu principa Povelje UN i u potrazi za rešenjima koja su prihvatljiva za obe strane, uz dijalog i razumevanje”, rekao je on.
Kineski ambasador je pozdravio izgradnju pravosudnih institucija na Kosovu i pozvao na zaštitu prava različitih etničkih grupa, unapređenje nacionalnog pomirenja i dalji razvoj dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU.
“Nadamo se da će obe strane izbegavati bilo kakve akcije koje bi iskomplikovale situaciju”, rekao je on..
Predstavnica Velike Britanije izrazila je razočarenje što kosovske vlasti još nisu formirale specijalni sud za zločine OVK i istakla da Priština mora da se pozabavi pitanjem nekažnjivosti i korupcije i da radi na izgradnji vladavine prava.
Ona je pozdravila korake vlade u Prištini u razvoju ekonomije, otvaranju novih radnih mesta i stvaranju okruženja pogodnog za investicije.
I Beograd i Prištinu je pohvalila zbog posvećenosti dijalogu pod posredstvom EU i normalizacije odnosa uz dobru saradnju na lokalnom nivou.
“Velika Britanija očekuje sprovođenje preostalih delova Briselskog sporazuma uključujući formiranje Zajednice srpskih opština”, istakla je ona.
Predstavnik Španije u svetskoj organizaciji je istakao da je prespor napredak na Kosovu ostvaren po pitanju vladavine prava, dobrovoljnog povratka raseljenih lica i prava povratnika.
I Španija je pozvala vlasti u Prištini da odgovore na optužbe za ratne zločine OVK iz prošlosti i pozvala na brzo formiranje specijalnog suda.
I ostali ambasadori su istakli značaj formiranja specijalnog suda i nastavka dijaloga Beograda i Prištine i rešavanja preostalih pitanja.