Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Dačić je zahvalio Sloveniji, trenutno predsedavajućoj Evropskoj uniji, na podršci koju pruža Srbiji u procesu evropskih integracija.
Zorčič je rekao da je jedan od prioriteta slovenačkog predsedavanja Uniji proces njenog proširenja i dodao da Ljubljana pruža veliku podršku širenju EU na Zapadni Balkan i da želi da ohrabri Srbiju i druge zemlje na evropskom putu.
“Ne možemo očekivati velike rezultate u ovih šest meseci (predsedavanja), ali se nadamo izvesnim podacima”, kazao je Zorčić, predsednik Državnog zbora Slovenije.
Dačić je rekao da su bilateralni odnosi “možda na najvišem nivou” u poslednjih 30 godina, od osamostaljenja Slovenije, i dodao da je Srbija zainteresovana za ustavno-pravno poboljšanje statusa pripadnika srpskog naroda u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Ukazao je da Srbi u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine nego etničke zajednice, dok Slovenci u Srbiji imaju status nacionalne manjine iako ih ima manje od jedan odsto.
“Prema nekim procenama, u Sloveniji živi od 70.000 do 100.000 Srba, znatno više nego prema zvaničnom popisu. Ne predlažemo bolji status za Srbe da bismo komplikovali situaciju u Sloveniji, već želimo da to bude znak jačanja naših odnosa i medjusobnog poverenja”, naveo je Dačić.
Dodao je da bi status nacionalne manjine omogućio veće finansiranje kulturnih programa i prisustvo u medijima, a osvrnuo se i na mogućnost dobijanja dvojnog državljanstva koju Srbija dozvoljava, a Slovenija ne.
“Mislimo da je važno da postoji princip reciprociteta, možda biste mogli da razmislite o davanju dvojnog državljanstva. Imate ugledne Srbe koji žive u Sloveniji, umetnici su, kulturni radnici, voleli bi da imaju srpsko državljanstvo, ali se plaše da će imati probleme zbog statusa”, rekao je Dačić.
Zorčič je kazao da u Sloveniji status nacionalne manjine imaju jedino Madjari i Italijani, ali da Ustav garantuje zaštitu prava svih nacionalnih zajednica.
“Staramo se da se poštuju sve medjunarodne konvencije o to pitanju. Uvek treba govoriti o statusu i pravima državljana koji poreklom dolaze sa druge strane i tu uvek ima mesta za unapredjivanje”, naveo je Zorčič.
Dačić i Zorčič su razgovarali i o pitanju sukcesije bivše SFRJ i naveli da postoji interes obe države da taj proces bude ubrzan i što pre okončan.
Predsednik Skupštine Srbije je rekao da su dve zemlje postigle “veoma značajne rezultate” u ekonomskoj saradnji.
“Naša spoljnotrgovinska razmena iznosila je pola milijarde evra 2009. godine, a 2020. oko 1,16 milijardi evra. Slovenija je na desetom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije i jedan od najvećih investitora, uložila je preko milijardu evra u Srbiju”, kazao je Dačić.
Naveo je da je prošle godine bilo 466 miliona evra direktnih investicija iz Slovenije u Srbiju i dodao da dolazi do povećanja srpskih investicija u Sloveniju i da one iznose više od 300 miliona evra.
Zorčič je ukazao na “odlične odnose” dve države, ne samo ekonomske, nego i političke i kulturne.
Dačić i Zorčič su razgovarali i o situaciji posle dolaska talibana na vlast u Avganistanu i o inicijativi Otvoreni Balkan, u kojoj učestvuju Srbija, Severna Makedonija i Albanija.
Predsednik Skupštine Srbije je rekao da veći problem od dolaska izbeglica iz Avganistana može da bude jačanje islamskih ekstremista u pojedinim zemljama.
“Ne treba da se gleda u Kabul, imamo mi ovde mnogo bliže centre islamskog ekstremizma. Amerikanci vrlo dobro znaju koliko je islamskih ekstremista iz ovog regiona učestvovalo u akcijama protiv SAD”, kazao je Dačić.
Zorčič je naveo da se očekuje povećanje priliva migranata iz Avganistana, i dodao da EU ima obavezu da “pronadje zajednički jezik po tom pitanju”.
Članovi delegacije slovenačkog parlamenta sutra će se odvojeno sastati sa predsednikom, premijerkom i šefom diplomatije Srbije, Aleksandrom Vučićem, Anom Brnabić i Nikolom Selakovićem, i sa srpskim privrednicima.