Kako pišu Večernje novosti, povod za protestnu notu Bukurešta poslužilo je osvećenje krsta u selu Podgorac kod Boljevca, koje su služili sveštenici Rumunske pravoslavne crkve. Reč je o seoskom zapisu koji je postavljen 20. oktobra u prisustvu nekoliko desetina vernika.
U rumuniji je ubrzo počelo da se spekuliše o incidentima u ovom selu, pa čak i reakciji policije, koja je navodno želela da osujeti ovaj skup.
“Nikakvih problema u Podgorcu nije bilo”, kaže za Novosti žitelj ovog dela Srbije.
“U pitanju je bio običan verski skup, kakvi se organizuju širom Timočke Krajine. Pominjalo se da je krst postavljen na tuđem imanju, kao i da se umešala policija, ali ništa od toga nije tačno”, dodaje on, prenosi beogradski list.
U saopštenju rumunskog Ministarstva spoljnih poslova, koje je predato pre nedelju dana, navodi se da se Rumunija zalaže za neprekidno poštovanje prava etničkih Rumuna u Srbiji, ali i da žali zbog situacija koje bacaju loše svetlo na dobre odnose između dve zemlje.
“Ministarstvo spoljnih poslova prati situaciju u Srbiji. U bilateralnim kontaktima i razgovorima o putu Srbije u EU uvek smo se zalagali za poštovanje zakonskog okvira kojim su uređena sva prava rumunske manjine, uključujući i prava na bogosluženja. Tražimo konkretne rezultate i sprovođenje Protokola potpisanog u Briselu, koji predviđa poštovanje individualnih prava etničkih Rumuna u Srbiji”, kaže se u saopštenju koje su preneli rumunski mediji.
Oglasio se i Donji dom parlamenta, čija je jedna od komisija zadužena za brigu o rumunskoj dijaspori. Potpredsednik ovog tela Mirča Dolha rekao je tim povodom da su „Rumuni u dolini Timoka izloženi pritiscima, ali i da se u Srbiji događaju situacije nezamislive za jednu evropsku zemlju“.
Poslednji glasovi sa one strane Karpata, kao i protestne note Rumunije, samo su pojedini činovi u drami kroz koju prolaze srpsko-rumunski odnosi poslednjih godina. Ovakve promene tumače se namerom Bukurešta da izvrši pritisak na Srbiju, ali i da Vlahe Timočke Krajine pretvori u Rumune mimo njihove volje.
U istom tonu tumače se i izuzetno zategnuti odnosi srpske i rumunske crkve, koje su samo na korak do otvorenog sukoba. U korenu ovog spora jeste nekanonsko delovanje rumunskih sveštenika u istočnoj Srbiji, protivno svim crkvenim pravilima.
Duboko narušene odnose patrijaršija u Beogradu i Bukureštu dodatno poslednjih godina narušavaju osvećenja hramova i kapela Rumunske pravoslavne crkve. U najmanje desetak sela Timočke Krajine već postoje parohije RPC, a poslednjih meseci ove crkvene jedinice šire se i prema Braničevu i Resavi. Osnivanje parohija, delovanje klirika i podizanje hramova odvija se bez ikakvog odobrenja Eparhije timočke, čija je jurisdikcija na ovom prostoru.