Dok jedni ističu da je monarhija jedina alternativa obnovi posrnulih temelja države Srbije i uz Srpsku pravoslavnu crkvu jedini faktor za uspostavljanje jedinstva naroda, drugi smatraju da je kruna politički prevaziđena, a nije mali broj ni onih koji načelno jesu za kraljevinu, ali na mestu monarha ne žele da vide prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
Prema poslednjim istraživanjima, tek oko 20 odsto građana Srbije podržava uspostavljanje kraljevine. Ipak, pobornici takvog oblika državnog uređenja tvrde da je zapravo preko 30 odsto građana za kraljevinu i da bi taj broj bio daleko veći ukoliko bi se vodila kampanja.
“I pored svega, u Srbiji je živa ideja monarhije, jer je Srbija jedina država koja uz Francusku ima žive naslednike krune iz svog naroda”, kaže istoričar Čedomir Antić.
Ipak, Antić tvrdi da je naša politička elita zainteresovana za opstanak republikanskog uređenja, jer tako lakše drži kormilo vlasti.
Od svih političkih partija u Srbiji, samo Srpski pokret obnove, Nova Srbija i Demohrišćanska stranka Srbije imaju monarhiju u svom programu. Sve ostale partije – SNS, DS, SPS, URS, LDP nemaju, ali ni konzervativne stranke kao što su Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka.
“Nemamo razvijenu političku i demokratsku svest. Zbog toga kod nas predsednik suštinski ima funkciju neustavnog monarha, veliki broj građana polazi za šefom države i glasa za njegovu stranku. A ovako bismo imali veći stepen demokratije zato što bi ti građani, koji inače podržavaju autoritarni poredak, obraćali pažnju na jednog ustavnog kralja malih ovlašćenja, a za to vreme bi zreli birači vodili računa o parlamentu koji bi opet birao demokratskog premijera velikih ovlašćenja”, kaže Antić.
Što se tiče naroda, on tvrdi da građane niko nikada nije ni pitao šta o tome misle i pojašnjava da su komunisti posle Drugog svetskog rata izbegli da organizuju referendum o opstanku monarhije. I u novije doba, kada je donošen ustav, to pitanje je izbegnuto.
“Narod sada verovatno nije većinski zainteresovan za povratak monarhije, ali ako bi se raspisao referendum, ako bi bila omogućena korektna kampanja i uspostavljena poštena pravila, mislim da bi se na referendumu građani odlučili za monarhiju. Jer, to bi značilo traženje moderne Srbije na zdravim temeljima uspešne monarhije”, navodi Antić.
S druge strane, sociolog Jovo Bakić ocenjuje da ideja monarhije preživljava na marginama političkog života u Srbiji.
“Načelno, nema ozbiljnije stranke, niti pojedinca koji se smatraju monarhistima i koji bi ubedili javnost da je potrebno povratiti monarhiju. To je nevažna tema”, kaže Bakić.
On se prisetio Vidovdanskog sabora 1992. godine, kada su, kako kaže, mnogi monarhisti prestali da budu odani monarhiji.
“Obraćanje prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića razbilo je iluzije o povratku srpske monarhije”, kaže Bakić.
Deo domaće javnosti smatra i da su političari koji su propagirali ovu ideju zapravo nju najviše i devalvirali. Takođe, sam prestolonaslednik prethodnih godina nije uspeo da u sebi probudi “srpski gen” i stvori pravi odnos sa narodom.
Mnogi sumnjaju i da bi se povratkom monarhije zaista popravio imidž Srbije, jer najugledniji geopolitički stručnjaci u Evropi i SAD ističu da će Srbija za Zapad uvek predstavljati Rusiju na Balkanu.
Ne treba zaboraviti i da su Karađorđe i kralj Petar Prvi nekada bili najbliži ruskom dvoru, dok je posle ubistva Nikolaja Drugog Romanova i dolaska komunista u Rusiju, jugoslovenska kruna pala pod uticaj britanske kraljevske porodice, što je takođe sporno za deo domaće javnosti.
Ipak, ne stoje kritike da je monarhija nešto prevaziđeno ili retrogradno u političkom smislu. Donedavno se to mislilo i za socijalizam, a sada kada dolazi do sloma svetske privrede, gledamo kako i jedna Amerika nacionalizuje svoju industriju. Državni socijalizam se vratio na velika vrata. U svetu danas postoji 45 monarhija, Japan je poslednja carevina.
Onoga trenutka kada je pred narodom progovorio, Aleksandar Karađorđević je upraskao sve svoje šanse da ga narod prihvati kao kralja. Predstolonasledniku bi trebalo da životna misija bude da se sprema da jednog dana postane kralj (pa makar taj dan nikad ne došao), a on nije bio u stanju ni da nauči svoj maternji jezik. I kada je video šta je uradio, trebalo je da sebi kaže, dobro, ja sam svoje šanse upropastio, hajde da makar pokušam da jednog od svojih sinova omilim narodu, pa da možda on jednog dana istakne pretenziju na presto. Ali, on ne, i dalje ide po Srbiji i svojim tarzanskim srpskim nervira ljude (o katastrofalnom stajlingu da i ne govorim), a sinove kruna uopšte i ne interesuje. Stičem utisak da Aleksandar ili nije baš mnogo bistar čovek ili ga neko mnogo loše savetuje.
Prvo i prvo,dobri poznavaoci Dinastije Karadjordjevic dobro znaju da maternji jezik princu Aleksandru drugom nije SRPSKI vec Grcki jer majka mu je Grcka princeza,a ne Srpska pa prema tome njegov MATERNJI JEZIK JE GRCKI!
Opet hoce da nam uvale neku budalu za kralja.
Ma bravo, Đorđe! Samo, pojam “maternji jezik” ne označava uvek jezik kojim ti govori majka, već i jezik s kojim se identifikuješ. Ako ima ambicija da postane kralj, princ Aleksandar bi trebalo da se identifikuje sa srpskim, a ne sa grčkim jezikom. A ti bi, kao dobar poznavalac dinastije Karađorđević, trebalo da znaš da princ ne govori ni grčki jezik.
Непобитна ИСТИНА је да би Србија као Краљевина у којој би Краљ имао само ПРОТОКОЛАРНУ улогу (а власт припадала народу преко НЕПОСРЕДНО изабраних посланика), била идеално решење за државу и све грађане у сваком погледу (економском, политичком, културном, историјском,… ).
Само НЕОБРАЗОВАНИ или БУДАЛЕ могу бити против ”Протоколарне Краљевине”. Ту не рачунам “старе комунисте” који полако изумиру, а због страха од реваншизма су против сваке Краљевине.
Moze i to da se desi da ova nesposobna vlast smisli novu zabavu za narod, pa da pocnu price o uspostavljanju monarhije. Jer narodu se ovde stalno servira isti recepat, malo hleba-malo igara, pa ko prezivi.
Браво. Само НЕОБРАЗОВАНИ или ЗЛОНАМЕРНИ или БУДАЛЕ могу бити против ПРОТОКОЛАРНЕ Краљевине, коју фактички имају 10 држава у ЕУ са Парламентарном Монархијом,
и у којима грађани најбоље живе, јер између осталог, сваки политичар и тајкун зна да НИКАДА НЕ МОЖЕ да постане Краљ.. .
Ja sam za kralja ali ne Karadjordjevica.
Opet da nas izdaju ???