Savetnik premijera Jurij Bajec najavio je kada bi se, ali ne i kakve, mere z asmanjenje javnog duga mogle očekivati. Početkom naredne godine vlada bi trebalo da donese program mera kojima bi se javni dug držao pod kontrolom, kaže Bajec.
S obzirom da smo svi svesni da predstoji raste BDP-a od 1,5 odsto, ili manje, jasno je i da će, kao što i savetnik premijera navodi, “biti potrebne uštede u javnim rashodima da bi granica javnog duga ostala na zadatom nivou”.
Utešno je što Bajec smatra dasu zahtevi da se javni dug poveća na 60 odsto BDP-a nerealni jer bi u tom slučaju nova pozajmica države na tržištu bila po kamatnoj stopi većoj od sedam odsto a to bi se sve na kraju odrazilo na poreske obveznike u Srbiji jer bi oni morali da finansiraju takvo zaduživanje.
Nešto konkretniji po pitanju smanjenja javnog duga bio je profesor Pavle Petrović, inače član Fiskalnog saveta.
Petrović je prvo odbacio navode da Fiskalni savet treba da predloži mere za smanjenje duga, podsećajući da je to zadaatk vlade, a da Fiskalni savet tek nakon toga treba da oceni da li su te mere održive i kredibilne.
A na pitanje novinara koje su to mere, Petrović se ogradio istakavši da je “na vladi da ih donese”, ali da one svakako podrazumevaju poresku reformu, odnosno mogućnost povećanja prihoda i sa druge strane smanjenje rashoda preko smanjenja javne administracije i reforme velikih sektora potrošnje.
Da su te reforme započete ranije ne bi došlo do ove situacije, ocenio je Petrović.
On je podsetio da je Fiskalni savet još pre mesec dana predložio kratkoročnu meru – da deficit budžeta u sledećoj godini bude manji nego što to dozvoljavaju fiskalna pravila, a što su Vlada i MMF prihvatili, pa je tako dogovoreno da deficit budžeta umesto 4,5 bude 4,25 odsto.
Petrović je istakao da bi bilo ekonomski neprihvatljivo da se prilagođavanje vrši preko smanjenja kapitalnih investicija jer bi to “odseklo privredni rast”.
S obzirom da je sledeća izborna godina, Petrović nije mogao da prognozira da li će zbog izbora država biti sklonija potrošnji, istakavši da će svakako biti teško, ali da je “druga strana medalje” ta da se nastavi tendencija rasta javnog duga.
To sve može, kako je naglasio, dovesti do toga da se suočimo sa problemom finansiranja tog duga i budžetskog deficita.
Petrović je istakao da treba imati u vidu i to da je porast duga bio neminovan i da se to desilo i drugim zemljama oko nas, ali je ocenio da je, da su postojale neke reformske mere, dug mogao manje da poraste.