Izvesno je samo da ih ima 29, uključujući tu i one kosovske, da zapošljavaju 285 ljudi i da godišnje koštaju oko pola milijarde dinara.
Ovih dana se organizuju konkursi za načelnike okruga, koji tu fotelju dobijaju na pet godina, uz mesečnu platu od oko 90.000 dinara. Reč je o ”popravnom ispitu” za kadrove koji nisu izabrani tokom prošle godine ili im mandat ističe ovih dana. To znači da će oni mirno dočekati sledeću garnituru vlasti.
Iako se u javnosti stalno postavljaju pitanja – da li su okruzi samo sigurna luka za partijske kadrove, šta oni uopšte rade i može li se bez njih – ta tema nikada nije došla na dnevni red Vlade.
Premijer i ministri u ovom mandatu nikada na sednicama nisu razmatrali ukidanje okruga, kaže za Novosti Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za saradnju s medijima.
Najdublju kasu ima Zlatiborski okrug koji na raspolaganju ima 28,6 miliona dinara, a tu je 18 zaposlenih. Sledi Nišavski okrug sa 23,4 miliona (19 angažovanih), pa Južnobački – 21,2 miliona i 19 zaposlenih.
Na dnu liste su Pećki i Prizrenski okrug koji imaju nešto više od šest miliona.
Prvi čovek Zlatiborskog okruga Radovan Risović smatra da mora da postoji neki srednji nivo vlasti:
Okruzi nisu politička stvar, nego spona između republičkih i lokalnih vlasti. Kao načelnik, tokom vanredne situacije bio sam i komandant štaba za vanredne situacije, vodim savet u kojem su predsednici opština, koordiniram rad republičkih inspektora..
I Zoran Radović, načelnik Šumadijskog okruga, slaže se da je potreban srednji nivo vlasti: Da okruzi nisu neophodni, sigurno ne bi ni postojali. O tome šta radim, redovno podnosim izveštaj Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
U saradnji sa načelnicima, čelni ljudi gradova i opština imaju različita iskustva.
Tako predsednik Opštine Paraćin Saša Paunović kaže da sa načelnikom svog okruga retko komunicira, jer se sastanci organizuju na nekoliko meseci.
Kada bi određene inspekcijske nadležnosti sa državnog bile prebačene na lokalni nivo, onda bi i potreba za postojanje upravnih okruga bila manja, kaže Paunović.
Dugogodišnji predsednik Opštine Apatin Živorad Smiljanić smatra da načelnici ”imaju šta da rade, a koliko su zaista aktivni zavisi od njihovih ambicija”.