“Uprkos svim apelima LSV, nije bilo političke volje ni da se taj zakon sprovede dok je trajao, niti da se spreči da zastari, a kamoli da se, kada je zastareo, vrati u skupštinsku proceduru i usvoji novi. Upravo izostanak lustracije je omogućio da se u politički život Srbije nakon kratkog predaha vrate akteri mračnih devedesetih godina prošlog veka”, naveo je Čanak u pisanoj izjavi.
On je ocenio da ljudi koji su devedesetih učestvovali u ratnoj politici “nastavljaju politiku Slobodana Miloševića i planiraju da mu podignu spomenik, narušavaju odnose sa susedima, štete ugledu vojske i uznemiravaju građane u Hrtkovcima”.
“Oni danas prekrajaju istoriju, rehabilituju izdajnike, veličaju ratne zločince, pravdaju ubice premijera (Zorana Đinđića), uvode nasilje, koriste jezik mržnje i podela. Slobodno se može reći da je izostanak lustracije i povratak devedesetih uticao na odlazak mnogih iz ove zemlje i na biračku apatiju onih koji ovde ostaju”, ocenio je lider LSV.
Navodeći da je lustracija važan preduslov za trajne i kvalitetne promene u Srbiji i da za nju nije kasno, on je predložio da se Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ponovo “vrlo brzo” nađe u skupštinskoj proceduri i to “sa jednom jedinom izmenom – bez roka važenja”. “Pod uslovom da to konačno bude inicijativa više stranaka, a ne samo LSV”, dodao je Čanak.