On je rekao da je nemoguće reći kada će Srbija postati članica EU i da je pitanje da li će se to dogoditi do 2020. godine. Ali, pre toga će “sigurno
morati da prizna postojanje države Kosovo”.
Busek je za Novosti rekao da ga ne iznenađuje zahtev Nemačke da Beograd i Priština potpišu ugovor o dobrosusedskim odnosima i istakao da bi trebalo očekivati da najveće zemlje EU, pre svih Nemačka, postave i nove, dodatne uslove pred Srbiju, kako proces integracija bude odmicao, i u prvosudnom sistemu i u vođenju ekonomske politike.
Busek je ponovio da bi konačno rešenje za izlazak iz kosovskog čvora mogla da bude podela Kosova i dodao da su za takvo rešenje i Beograd i Priština, pa je samo potrebno ubediti Brisel da se još jednom menjaju granice na Balkanu.
Naveo je da bi svi detalji izlaska iz kosovske pat pozicije mogli da budu usaglašeni “na nekoj vrsti ‘Dejtona za Kosovo'”, gde bi međunarodna zajednica, pre svih EU, SAD i Rusija, bili garant sporazuma.
Busek je kao loš ocenio zaokret nove Vlade ka Rusiji, i dodao da prvi potezi Vlade ne idu u pravcu suštinskih promena u Srbiji i usklađivanja sa standardima EU.
“Imam osecaj da Srbija, a pogotovo njeni političari, stalno čekaju da se Evropa prilagodi Srbiji, umesto da bude obrnuto. Takođe, primetan je i zaokret nove Vlade ka Rusiji, što mislim da nije dobro, jer je Srbiji mesto u EU”, rekao je Busek.
Novosti, pozivajući se na izvore iz vrha vlasti, pišu da Vlada Srbije ne priprema nikakvu izjavu o normalizaciji odnosa sa Prištinom i da bi konačan stav o tom pitanju trebalo da iznese posle objavljivanja državne platforme za Kosovo.
Ti izvori rekli su i da Nemačka “tvrdo zahteva” da Beograd i Priština do početka pregovora Srbije sa EU potpišu zajedničku izjavu, a da na kraju tog procesa “dve zemlje” overe i ugovor o dobrosusedskim odnosima.
Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić rekla je da ne uzima zdravo za gotovo takve scenarije na putu Sribje ka EU.