Data centar će biti površine 11.000 kvadrata, rok gradnje je 12 meseci, a vrednost investicije više od 30 miliona evra.
Premijerka Ana Brnabić je rekla da je to emotivan i važan dan za nju, jer Srbiju vodi pravo u budućnost.
“To je taj bek ap, Data recovery centar koji će biti u stvari još jedna bezbednosna brana za podatke”, rekla je Brnabić na svečanosti u Kragujevcu.
Ona je rekla da mnoge ekonomski naprednije zemlje svoje i podatke svojih građana čuvaju u inostranstvu.
“Mi nismo želeli to da uradimo, mi smo želeli da naši podaci budu čuvani u Srbiji i zato smo doneli stratešku odluku da investiramo u ozbiljan, najmoderniji, najbezbedniji mogući Data centar i to smo uradili ovde u Kragujevcu”, rekla je Brnabić.
Ona je rekla da je danas “istorijski dan” i da je Data centar važan iz više razloga.
“Prvi je da ovim obezbeđujemo punu, potpunu bezbednost podataka naših građana, da ćemo ovo uraditi na najmoderniji način i time Srbiju staviti na mapu zemalja, malobrojnih zemalja, koje imaju Data centre za bezbednost podataka i čuvanje podataka ove vrste”, kazala je Brnabić.
Dodala je da će najmodernija infrastruktura omogućiti bržu, efikasniju, bolju, bezbedniju elektronsku upravu i njen brži razvoj u zemlji, kao i dalje pozicioniranje Srbije kao zemlje koja je kredibilna destinacija za investicije.
“Podaci su danas u 21. veku nafta, najvrednija moguća stvar. I ako neko izabere da kod vas čuva podatke, onda to mnogo govori o vama, da ste bezbedna stabilna, predvidiva, kredibilna destinacija za investicije”, navela je Brnabić.
Data centru će biti potrebno oko 30 visokostručnih kadrova iz oblasti IT, mašinstva i energetike, odnosno nekoliko stotina stručnjaka za održavanje sistema kada bude imao brojne velike komercijalne korisnike.
Na svečanosti u Kragujevcu danas su potpisana i tri memoranduma o razumevanju sa kompanijama Majkrosoft, Oracle i Banka Poštanska štedionica koje su prve komercijalne kompanije koje su pokazale nameru da svoje podatke čuvaju u Državnom data centru.
Svečani početak gradnje obeležen je polaganjem u reku ormar kutije sa željama kragujevačkih srednjoškolaca koji su učestvovali na svetskom takmičenju iz robotike u Americi.
“Data centru će biti potrebno oko 30 visokostručnih kadrova iz oblasti IT, mašinstva i energetike, odnosno nekoliko stotina stručnjaka za održavanje sistema kada bude imao brojne velike komercijalne korisnike.” NAJZAD PRAVA STVAR (SAMO NA NIVOU SRPSKOG XXI VEKA), a već odavno imamo proceduru obezbeđivanja PRAVOG KADRA >
PANTA: Pravo da ti kažem, Živka, meni za mene nije. Provlačiću se kako sam se i
dosad provlačio, ali mi je za ovo dete. (Za njim stoji Mile, odrastao dečak.) Nekako bog mu
nije dao dar za školu, – isteran je iz svih škola, i to za svagda. A i na zanatu ne može da se skrasi i ni na jednom poslu. Pa sam hteo da te molim, ako može nekako da bude državni
pitomac.
ŽIVKA: A šta da uči?
PANTA: Ama neka njega samo država primi da ga izdržava, a sve je jedno šta će učiti.
Ako hoće za marvenog lekara, a može i za kapelnika u muzici, ili za profesora bogoslovije,
ili za apotekara. Ama što god hoćeš, samo neka bude državni pitomac.
KALENIĆ: Pa kad je dete tako bistro, šteta bi bilo da ga država ispusti. Zapisi, ujkaVaso: državni pitomac.”