Sporazum ACTA trebalo bi da uspostavi međunarodni pravni okvir za zaštitu intelektualne svojine, iako dokument sa istom namenom već postoji u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) – TRIPS, sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Pravna rešenja TRIPS-a daleko manje su problematična od onih koja sadrži ACTA, čiji je sadržaj obelodanjen 2008. preko Vikiliksa.
„Od samog početka pregovora o zaključenju ACTA ovaj sporazum su pratile brojne neuobičajene činjenice. Najpre, o ACTA je pregovarano van međunarodnih institucija kao što su UN, STO ili SOIS. Neformalni pregovori započeli su između SAD i Japana 2006. godine, da bi se kasnije proširili na najveće i ekonomski najmoćnije države sveta. Pregovorima su se pridružili i predstavnici EU tokom 2006. i 2007. Službeni pregovori započinju 2007. godine. Pregovori i sadržina verzija ACTA bili su proglašeni tajnom. “, kaže za Novi magazin Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na fakultetu Union u Beogradu.
Sporazum ACTA odmah su podržale medijske korporacije koje se bave „proizvodnjom“ zabave (filmovi, serije, muzika). Tako je šest najvećih holivudskih studija još 2010. tražilo da se uvedu oštra pravila korišćenja autorskih prava u sporazum ACTA.
Podržale su ga i farmaceutske korporacije, pre svega zato što ACTA štiti prava za generičke lekove koji se mogu proizvoditi i kada im isteknu autorska prava. Farmaceutskoj industriji ne odgovara da generički lekovi pojeftine čak 50 do 90 odsto. Zaplena i uništavanje takvih lekova kao falsifikovanih sigurno će ograničiti pristup lečenju siromašnih u nerazvijenim zemljama.
Osnovne odredbe ACTA odnose se na pravila koja uvode odgovornost provajdera za ponašanje njihovih korisnika na Internetu, što uključuje zabranu razmene filmova, muzike i igara. ACTA predviđa novčane i zatvorske kazne za one koji se bave piraterijom, kao i za one koji im u tome pomažu. Posebno je problematičan član 27. ovog sporazuma u kojem piše da će se sankcionisati svaka širokopojasna distribucija sadržaja zaštićenog autorskim pravima.
Sporan je i član 8. koji svakoj državi daje ovlašćenja za sprovođenje cenzure i eliminisanja Internet stranica koje krše autorska prava. Vlasnici tih lokacija moraće da plate i odštetu onima čija su autorska prava narušena. Problem je što ACTA ne definiše visinu odštete, već lokalnim sudovima ostavlja da procenjuju načinjenu štetu.
„Bez obzira na to što su namere sastavljača sporazuma legitimne, pravni metodi koje sadrže ACTA agresivni su i protivni brojnim međunarodnim i regionalnim dokumentima o ljudskim pravima. Ljudska prava koja se u ACTA najviše ugrožavaju jesu: pravo na privatnost, sloboda izražavanja, pravo na lečenje (pristup medikamentima) i pravo na pravično suđenje“, upozorava Vesna Rakić Vodinelić.
Sporazum ACTA u oktobru prošle godine potpisali su SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur, Južna Koreja, a u januaru su ga potpisale 22 članice EU. Ipak, devet zemalja EU zamrzlo je ratifikaciju ACTA, a širom Evrope i dalje se održavaju protesti protiv donošenja ovog sporazuma.
Vlada Srbije nije se još zvanično izjasnila o sporazumu ACTA. Stiglo je jedino saopštenje iz Ministarstva prosvete i nauke u kojem se ističe da oni nisu predložili Vladi da usvoji sporazum ACTA.
Profesorka Rakić Vodinelić smatra da Vlada Srbije ne bi trebalo ni da se približi ovom sporazumu. „Na svu sreću ACTA je otvorena za potpisivanje do 31. marta 2012. godine, i to samo za države koje su pregovarale, kao i za članice STO (što Srbija još uvek nije). Ali, gotovo ništa ne sprečava Srbiju da svoje zakonodavstvo ’prilagodi’ unapred, ako do izbora obezbedi skupštinsku većinu, a i posle izbora“, naglašava profesorka Rakić Vodinelić.
U borbu protiv usvajanja sporazuma ACTA uključila se i međunarodna hakerska grupa Anonimni (Anonymous), koja već nedeljama obara sajtove vladinih agencija širom sveta. Hakeri su u znak protesta protiv spornog sporazuma najavili akciju „Crni mart“, u kojoj pozivaju sve stanovnike na planeti da prestanu u martu da plaćaju filmski i muzički sadržaj, već da ga preuzimaju sa piratskih sajtova. Oni se nadaju da će tako baciti na kolena multinacionalne kompanije koje basnoslovno zarađuju, a nalaze se iza ovog kontroverznog zakona.
U međuvremenu Evropska komisija je zatražila od Evropskog suda pravde da razjasni da li je međunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja “u skladu sa slobodom izražavanja i slobodom Interneta”.
Jedna od poslednjih prepreka za usvajanje sporazuma ACTA može da bude Evropski parlament koji će o njegovoj ratifikaciji raspravljati u junu.