Nakon što je američka kompanija u okolini borskog aerodroma pronašla novo ležište bakra, budućnost rudarstva na tim prostorima se više ne dovodi u pitanje, pišu Večernje novosti.
Amerikanci su, na osnovu dve bušotine, ispod sloja sedimenata, ušli pravo u masivno ležište bakra, u kome sadržaj tog metala varira, u proseku – od 10 do 12 procenata, dok ima “partija“ u kojima sadržaj bakra dostiže i neverovatnih 20 odsto u rudi.
U borskim i majdanpečkim rudnicima sada se, primera radi, otkopava ruda sa najviše 0,4 odsto bakra, dok podaci kazuju da su ležišta crvenog metala sa jednim procentom u rudi – profitabilna.
Iako prvi rezultati odsto govore da su Amerikanci uboli “bingo“, i da je kvalitet rude koju su pronašli gotovo istovetan onom koji je 1902. godine pronašao srpski industrijalac Đorđe Vajfert, tek će buduća istraživanja, koja mogu potrajati i nekoliko godina, pokazati da li taj procenat bakra prate i odgovarajuće količine rude, koje bi garantovale otvaranje i eksploataciju novog rudnika bakra.
Ono što je za sada izvesno, jeste podatak da zona Timočkog magmatskog kompleksa predstavlja najveći rudni potencijal u Srbiji. Tako je, nedavno, kanadska kompanija “Avala risoris“, na lokalitetu Bigar hil, na planini Crni vrh, nedaleko od Bora, uokvirila ležište sa 38 miliona tona rude, iz koje je moguće izvući 48 tona zlata.
S druge strane, ni geolozi iz Rudarsko-topioničarskog basena “Bor“ ne sede skrštenih ruku. Oni su, tokom prošle i ove godine, obavili 42 kilometra bušotina i na lokalitetu Kriveljski kamen, i otkrili ležište od 50 miliona tona rude bakra i zlata.
– Na osnovu dosadašnjih saznanja, možemo da govorimo o rezervama od 50 miliona tona rude od kojih se u 30 miliona tona može odmah ući klasičnim površinskim kopom – reči su Trajče Tončića, rukovodioca Sektora za geologiju u RTB.