U Dalmaciji su prošle godine tukli i turiste iz Nemačke, Australije, Brazila, pa i iz Srbije. Prosto vole da tuku turiste, tako da im nije važno da li ste Srbin ili Nemac
Kad srce kaže leto, kaže Jadran; u tako lepoj, a tako blizu, poručuju hrvatske turističke kampanje najvećem tržištu u susedstvu, milionima Srba od kojih se dobar deo još seća letovanja u Dubrovniku, na ostrvima, u Istri i Kvarneru iz onog doba od pre devedesetih.
I nije to bez veze. Mali test na Facebooku pokazao je nedavno da se bar Beograđani još sećaju tipično dalmatinskih reči koje se ne koriste, pa čak i ne razumeju, ni u Zagrebu.
Četiri godine rata uspele su, međutim, da gotovo ponište više od četrdeset godina mira i svesti da se letuje na našem moru. Osam godina posle rata, 2003, oni najnostalgičniji i, rekli bi neki, hrabri ili ludi, počeli su da se malo masovnije vraćaju na sada inostrano more. Prvi su bili oni čije su vikendice ostale čitave, neuseljene ili iseljene.
I kako ko, tj. odakle, vraćali su se kući sa obnovljenim uspomenama i novim saznanjima o tome da su negde dobrodošli, a da je drugde još rano za srpske registracije i ekavicu.
Ove godine Hrvatska očekuje oko sto hiljada gostiju iz Srbije, nekih desetak hiljada više nego što ih je bilo lane. Najveći broj njih je, prema podacima Hrvatske turističke zajednice, boravio u Istri i Kvarneru, ali od prošle godine porastao je i broj Srba koji letuju u Dalmaciji. Kao zemlja-partner na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, Hrvatska je Srbiji širom otvorila vrata Jadrana i odrešila kesu za agresivnu kampanju koja uglavnom ima dva cilja – da kod starijih probudi nostalgiju, a kod mlađih želju da vide ono o čemu im ti stariji pričaju s nostalgijom. Nadaju se da će uspeti i kažu da ako samo svaki treći posetilac njihovog štanda na Sajmu i dođe na hrvatski Jadran, biće to značajno povećanje u odnosu na prethodne godine.
(ceo tekst dostupan je u štampanom izdanju)