Predsednik Tadić je svojim govorom u Londonu očigledno hteo da nagovesti promene u kosovskoj politici Beograda. Ukoliko britanskim sagovornicima nije rekao nešto mnogo radikalnije, o čemu javnost nije bila obaveštena, još uvek je pre reč o nagoveštajima nego o stvarnim promenama u odnosu na dosadašnju politiku. Po svoj prilici, srpsko rukovodstvo misli da je ovo prava i dovoljna mera za ovaj trenutak.
Takav njihov zaključak zasniva se na oceni da bi ubedljiva većina članica Evropske unije izgleda bila zadovoljna samo obnovom pregovora sa Prištinom kao uslovom za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU u decembru. Nemačka kancelarka Merkel je, međutim, u avgustu u Beogradu zahtevala i ukidanje srpskih paralelnih institucija na severu Kosova. Beograd očigledno na tako nešto nije spreman, pa u zamenu, u Tadićevom govoru, nudi novu potvrdu o dobroj volji i spremnosti na kompromisna i relativno brza rešenja, nadajući se da će to biti dovoljno.
U istom smeru i sa istim opreznim iskorakom, prvi put se od nekog iz zvanične Srbije u Londonu čulo da “mi, naravno, želimo da Kosovo učestvuje na našim regionalnim forumima”. Nije jasno – a moralo je da bude – da li će Beograd od sada prestati da traži da predstavnici Kosova imaju pred sobom tablu UNMIK-a, a ne Kosova, kako bi mogli da govore na međunarodnim sastancima. Kosovski političari su, naime, i do sada, prema tumačenju iz Beograda, mogli da učestvuju na regionalnim forumima, ali samo kao članovi delegacije UNMIK-a.
Vrlo je verovatno da će i ove neodređene i oprezne najave delimične promene kosovske politike, uz naravno najvažnije – povratak za pregovarački sto, biti dovoljan razlog da Evropski savet u decembru Srbiji odobri kandidatski status. To, međutim, nikako neće biti dovoljno za početak pregovora o pristupanju Uniji.
Na ovaj drugi cilj, koji je trebalo ostvariti pre dolazećih izbora, se očigledno više i ne računa ozbiljno u zvaničnom Beogradu. Ne samo što je i kandidatura – očekivana sa potpunom izvesnošću nakon slanja Mladića i Hadžića u Hag – došla u pitanje, već je Evropska komisija u svom oktobarskom izveštaju vrlo precizno formulisala pet uslova za početak srpskih pregovora o članstvu: da Srbija prestane da blokira učešće Kosova na regionalnim forumima; da se realizuje Ugovor o energetskoj zajednici; da se nađu rešenja u oblasti telekomunikacija i u vezi sa zajedničkom priznavanju diploma; da se sprovedu svi dosad postignuti dogovori u dijalogu Beograda i Prištine; kao i da Srbija sarađuje sa Euleksom, kako bi ovaj mogao da obavlja sve funkcije u svim deloma Kosova (drugim rečima, da se uklanjanjem barikada omogući sloboda kretanja na severu Kosova).
Iz sadašnje perspektive teško je očekivati da Beograd može u skorijem periodu zadovoljavajuće da ispuni sve ove uslove. Nakon eskalacije sukoba srpskih vlasti sa liderima Srba sa Kosova, svaki dogovor i svako rešenje postaju sve manje verovatni.
Istovremeno, sve članice EU, uključujući pet zemalja koje nisu priznale Kosovo, očigledno žele da dijalog što brže donese što bolje rezultate. Iz tog razloga se već sada, pre kandidatskog statusa, detaljno postavljaju uslovi za dalju integraciju Srbije, a u vezi s Kosovom. To je očigledno rezultat procene da će efekti biti manji, a gubitak vremena veći ukoliko se Srbija uposli sa “kosovskim kriterijumima” tek kada počne pregovore o članstvu.