„U moru hiljada strana dokumenata ja sam se fokusirao na veštačenje sudskog veštaka. Veštačenje je izvršio Departman za građevinarstvo i geodeziju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Pretpostavljam da je veštačenje urađeno u skladu sa normama. Ipak, ima nekoliko elemenata na koje bi ukazao pažnju… ‘Na mestu sidrenja zatega primećena je značajna korozija i ljuspanje betoniranih čeličnih ploča’ (čita citat tj. nalaz veštaka). Ja bih dodao da armatura nije korodirala. U savršenom je stanju. Nema ni trunke korozije na samoj armaturi, što na mene ostavlja utisak da veštak nije obratio pažnju na sve okolnosti… Ima korozije na pločama, ali sama zatega je u redu“, objašnjava Maldini prateći dokumente.
Ipak, navodi da postoji jedan deo koji je njemu posebno privukao pažnju, a koji se odnosi i na zaključke veštaka.
„‘Radi lakšeg štemanja betona u okolnoj zoni kotvi, pri kraju vađenja kotvi, povijeni krajevi žice su presečeni brusilicom’ (čita citat). Na krovu su rađeni radovi na hidroizolaciji koja nije urađena kako treba, ali važna je opaska ‘krajevi presečeni brusilicom’… Kod mene izaziva interesovanje zašto se konstatacija nije našla na konačnom mišljenju veštaka, gde se kaže da su ‘zatege, kao ključni konstrukrivni element obezbeđenja nosivosti nadstrešnice, su do trenutka rušenja bile u stanju smanjene nosivosti pod dejstvom povećanog opterećenja, s toga je prvi faktor po intenzitetu uticaja korozija kablova za naprezanje koji su bili jedini noseći element zatega’. U mišljenju nemamo konstataciju da je neko brusilicom presekao te zatege. To je urađeno jer je nekome smetalo“, objasnio je on.
Kako navodi Mladini, krov je pokriven pogrešno i nekome su smetale određene žice.
„Na krovu su rađeni radovi izolacije krova. Krov je pokriven pogrešno… Drugo, nekome su smetale određene žice. On nije znao čemu služe i neko je te žice sekao brusilicom. To je ugovoreno sa Startingom, a on je imao svoje podizvođače…“, navodi naš sagovornik.
To je za njega „krucijalna stvar“ u padu nadstrešnice.
„Po meni to jeste razlog zbog kog je pala nadstrešnica. To je krucijalna stvar. Opterećenje nadstrešnice je sigurno uticalo na to. Tu se dobro pozivaju sudski veštaci kad kažu ‘i sam projekat nije urađen u skladu sa zakonom, jer nije uzet u obzir statički proračun dodatnog opterećenja’“, ističe arhitekta.
Objašnjava i da se ne radi samo o jednom projektu.
„I sami smo desetinama godina svedoci nečega vrlo opasnog, o čemu će se učiti na pravnim i drugim fakultetima – urbanističko propadanje. Formirana je jedna kasta – počev od inveestitora koji bira šta može da dobija na poklon ili dar, političari to dozvoljavaju u zajedničkim dogovorima koji su daleko od naroda, to se daje Urbanističkom zavodu kojeg kontroliše vlast, pa to udene u projekte, Zavodu za zaštitu spomenika kulture da se sruši spomenik kulture i imamo savršeni model isisavanja sredstava naših gradova“, zaključuje on.