Njoj je suđeno u odsustvu, jer je u Rusiji i nedostupna srpskim pravosudnim organima tako da je za njom raspisana poternica.
Apelacioni sud je saopštio da je našao da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka kao i da je činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, pri čemu je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti.
Takođe je, kako je navedeno, prvostepeni sud pogrešno zaključio da je u konkretnom slučaju zakon koji je važio u vreme izvršenja dela najblaži za učinioce, pa je primenio zakon koji se ne može primeniti.
Apelacioni sud je ocenio da su osnovani i žalbeni navodi branioca Marković kojima se prvostepena presuda osporava ukazivanjem da je nejasno zašto prostepeni sud, za radnje koje su joj optužnicom od 2. decembra 2002. stavljene na teret da ih je izvršila od 1. do 21. septembra 2000, nije primenio institut zastarelosti.
Tužilaštvo je za navedene radnje izvršilo prekvalifikaciju optužnice nakon proteka roka od 10 godina, dakle nakon nastupanja zastarelosti za radnje izvršene u tom periodu, naveo je Apelacioni sud.
Presudom, koja je ukinuta, osim Marković su osuđeni i nekadašnji direktor Diposa Miloš Lončar na godinu dana zatvora, a nekadašnja sekretarka Vlade Srbije Živka Cica Knežević na godinu i po dana zatvora, zbog dodele stanova u vlasništvu Republike od 1997. do 2000. godine osobama koje nisu bile zaposlene u Vladi.
Prvostepena presuda je doneta 15 godina od pokretanja krivičnog postupka.