Na račun firme “Apeks”, koja je zadužena za naplatu i kontrolu karata, kao i praćenje vozila javnog gradskog prevoza u Beogradu, svakog meseca slije se deo od prodaje dopuna, pišu Novosti.
Osim ovog prihoda, privatni konzorcijum po ugovoru ima “čistu” zaradu od prodaje plastičnih i papirnih kartica. Od uvođenja sistema, prema računici Novosti, konzorcijum je samo na izradi kartica zaradio oko 4,3 miliona evra.
Prihod od prodaje karata u integrisanom tarifnom sistemu deli se prevoznicima na osnovu njihovog učešća u transportnom radu na mesečnom nivou. Tako GSP učestvuje sa oko 62 odsto, dok ostali, privatni prevoznici i “Lasta” učestvuju sa oko 38 odsto.
“Apeksu” se iznos isplaćuje iz budžeta grada, a u vrednosti 8,53 odsto od prihoda od prodaje karata umanjene za trošak angažovanja kontrole.
Prema ugovoru sklopljenom sa srpsko-turskim konzorcijumom, finansijska sredstva ostvarena po osnovu jednokartne naknade za izradu beskontaktne smart karte u celosti zadržava “Apeks”.
Podaci Direkcije za javni prevoz govore da je od početka izdavanja kartica krajem avgusta 2011. do maja ove godine, ukupno izdato 886.559 personalizovanih kartica. Kada se ova brojka pomnoži sa 250 dinara, koliko sugrađane košta njena izrada, zarada iznosi 221.639.750 dinara.
“Za skoro dve godine prodato je 644.119 plastičnih nepersonalizovanih kartica, a ukupno je bilo 10.112.716 dopuna. Skoro tri puta više je prodato papirnih kartica – 2.702.315, na kojima je bilo 6.242.152 dopuna“, kažu u Direkciji.
Papirne kartica prodaju se po ceni od 40 dinara, što znači da su one “Apeksu” za 21 mesec donele više od 108 miliona dinara. S obzirom na to da je u maju, dnevno, u proseku prodato 375 nepersonalizovanih plastičnih kartica i 3.832 papirne, računica kaže da ova firma samo od izrade kartica ima mesečni priliv od 65.830 evra.
Pored toga, u ugovoru kojim je regulisano uspostavljanje sistema za naplatu karata, u članu 39. navodi se da karte za vožnju personalizovane i nepersonalizovane i informacioni panoi na stajalištu mogu da se koriste za reklamiranje trećeg lica uz prethodnu saglasnost Grada Beograda i u skladu sa zakonom.
BusPlus je odlican sistem koji funkcionise u nekoliko gradova poput beograda, ali na normalan nacin. Samo u Beogradu ima problema sa svima koji bi da se vrati anarhija.
Još da mi neko objasni kako u Subotici niti prebijaju kontrolore, niti se švercuju… Božja bašta.
Mi hoćemo u Evropu, a onda uhvatimo da prebrojavamo koliko neka privatna kompanija zarađuje?! Pa zbog toga se cela Evropa zgražava. Umesto da radimo na kulturi korišćenja gradskog saobraćaja, mi nikako da se oslobodimo te ružne navike da zavirimo u tuđi tanjir.
Nikada necemo uci u EU ako ne budemo prihvatili osnovne stvari a ne Zakone. A jedna od osnovnih stvari je da se placa usluga prevoza, zar ne?
Pride, skoro sam siguran da niko nije racunao ulaganja, pa su ove brojke presmense, ali i interesantne javnosti, cista propaganda.
Mislim da se u komentarima zamenjuju teze. Glavno pitanje je da li postoji korupcija u prici oko busplus-a ili ne. Kada se bude dao odgovor na to pitanje, onda mozemo da pricamo u tom kontekstu o nacinu ponasanja u EU itd.
@elem Mi smo specijalisti za izvrtanje činjenica, samo neka je pompezno, to se prodaje.
A koliko je Djilas zaradio?
@Ana,
to je samo da se narod ne bi zapitao gde je jeftinija struja, 10 mlrd novih investicija i slično. ja da ti kažem…