Aljbert Krasnići iz organizacije Demokratija Plus je ocenio da kako bi se onemogućile blokade političkog subjekta koji osvoji najviše glasova na izborima i da bi se otvorio put za konstituisanje Skupštine, sud mora da odgovori na neka suštinska pitanja.
“Da li je Avni Dehari zloupotrebio svoju funkciju kao predsedavajući konstitutivne sednice i koja je procedura za zamenu predsedavajućih koji zloupotrebljavaju funkciju?”, kazao je Krasnići za prištinsku agenciju telegrafi.com
Tu je, po njemu i pitanje, “Da li je Pokret Samoopredeljenje zloupotrebio pravo da predloži kandidata za predsednika Skupštine namernim blokadama, i da li se to pravo gubi ukoliko se zloupotrebi i ne iskoristi? Ako da, ko preuzima to pravo?“.
Krasnići je rekao i da sud mora da razjasni posledice prekoračenja roka od 30 dana koji je postavljen za konstituisanje Skupštine.
“Ali, ni u kom slučaju, to ne bi trebalo da znači oduzimanje mandata aktuelnim poslanicima ili raspuštanje Skupštine u cilju raspisivanja vanrednih izbora, bez prethodnog pokušaja da se utvrdi da li u okviru aktuelnog saziva postoji parlamentarna većina“, rekao je on.
Eugen Cakolli iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) ocenio je “da se zemlja nalazi na neistraženom ustavnom terenu”, i da je, kako je ukaza” nedostatak jasnih pravnih posledica od strane Suda u prošlosti stvorio kulturu političke neodgovornosti”.
“Prekoračen je ustavni rok, što je po mom mišljenju najozbiljnije kršenje ustavnog poretka koje može pogoditi proces formiranja institucija“, naveo je.
Prema Cakoliju, produžavanje roka mimo Ustava Kosova, ili njegovo opravdavanje neustavnim ponašanjima, “rizikuje da postane opasan presedan u kojem političke blokade postaju legitimno sredstvo za ometanje funkcionisanja države”.
Oba stručnjaka se slažu da se Ustavni sud nalazi u poziciji da uspostavi novi ustavni presedan i da postavi jasan standard koji sprečava zloupotrebu pravnih praznina.
“Sud nema potrebu da raspusti Skupštinu, jer ona nije konstituisana. Dovoljno je da konstatuje neustavnost aktuelnog mandata i otvori put predsednici da raspiše nove izbore“, smatraju.
Sud, navode, treba da bude garant funkcionisanja institucija i da ojača princip pravne sigurnosti, isključujući mogućnost povratka poslanika iz prethodnog saziva, kao i da postavi jasna ograničenja za politička ponašanja koja ugrožavaju demokratski poredak.
Inače, nekonstituisanje Skupštine Kosova nakon izbora 2025. dovelo je do ozbiljne političke i institucionalne krize.
Kosovo je održalo parlamentarne izbore 9. februara i još uvek nema konsolidovanu Skupštinu proizašlu iz tih izbora.
Nakon polaganja zakletve poslanika, proces je zastao na izboru predsednika Skupštine Kosova.
Pokret Samoopredeljenje, kao partija sa najvećim procentom osvojenih glasova, predložila je Aljbuljenu Hadžiu za predsednicu Skupštine i ne odustaje od tog predloga.
Druge partije, Demokratska partija Kosova (PKP), Demokratski savez Kosova (DSK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK) su izjavile da je Hadžiu neprihvatljiva za predsednicu Skupštine “jer nije ličnost koja ujedinjuje”.
PKP i ABK su zatražile da Samoopredeljenje promeni kandidata i predloži prihvatljivo ime, dok je iz DSK saopšteno da neće glasati ni za jednog kandidata iz redova Samoopredeljenja.
Nakon neslaganja, predsedavajući Avni Dehari stavio je na glasanje formiranje Izborne komisije koja bi omogućila tajno glasanje za predsednika Skupštine, ali zbog nedostatka kvoruma, predlog nije usvojen.
Istovremeno je Ustavni sud Kosova doneo privremenu odluku kojom se zabranjuje održavanje sednica parlamenta i odlučivanje o bilo kakvim pitanjima.
Privremena mera važi do 8. avgusta kada bi, kako je najavljeno, Ustavni sud odlučio o zahtevima DPK i DSK.