U susret Svetskom danu prevencije samoubistva u Beogradu, na četvrtom Beogradskom festivalu mentalnog zdravlja koji se ove godine održava pod sloganom „Pokreni razgovor, promeni priču“, An Mari Alves Ćurčić ocenjuje da kao društvo donekle napredujemo po pitanju svesti o značaju očuvanja mentalnog zdravlja.
„Da li su ti pomaci dovoljni, posebno sistemski odgovori nadležnih institucija, to je sad već drugo pitanje. Ali u svakom slučaju, ako nam je išta dobro donela ta pandemija to je da je tema mentalnog zdravlja postala daleko vidljivija nego što je to ranije bio slučaj. Nažalost, taj fokus na mentalno zdravlje je trajao neko vreme, a onda smo se vratili u neke redovne okolnosti – da se o mentalnom zdravlju govori pre svega o datumima, poput Svetskog dana prevencije samoubistva ili Svetskog dana mentalnog zdravlja koji se obeležava 10. oktobra, ili, što je negde još gore, samo kada se dogodi neki tragičan događaj“, rekla je ona.
Mnogo se, dodala je, govorilo o mentalnom zdravlju nakon dva masovna ubistva, u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, pa je i to prestalo.
„Primat u javnom prostoru, nažalost, pre svega imaju dnevnopolitičke teme, u međuvremenu nama životi prolaze. I to je nešto što bi svako od nas, to je jedna stvar koje bi trebalo da budemo svesni“, objasnila je Ćurčić.
Izvesnog pomaka ima kada je reč o mladima.
„Međutim generalno kada se pogleda kakav je odnos društva kao celine prema toj temi, naravno da su i dalje duboko ukorenjene predrasude, negativni stereotipi, a posebno stigma. I nažalost, ne radi se dovoljno na rušenju istih. Ja bih da podsetim da su upravo te stvari ključni razlozi zbog kojih se ljudi ne usuđuju da potraže stručnu pomoć, pa čak ni da se povere osobama koje su bliske“, kazala je.
Dodala je da je na svima nama da radimo na tome, a da je ključ u edukaciji.
„Inicijativa ‘Za tebe #VAZNOJE’ ‘ samo jedan od osnivača pokreta. To su i Mreža psihosocijalnih inovacija PIN, Karitas Srbije, udruženje Prostor, mreža Naum. I kroz pokret zapravo pokušavamo da dopremo do što većeg broja ljudi, ali i organizacija drugih udruženja koje se bave različitim vidovima psihosocijalne podrške, te da zajedničkim snagama nastupamo pred donosiocima odluka“, navela je ona.
Uputstvo SZO o mentalnom zdravlju je vrlo jasno, ali kod nas je još uvek, ocenjuje, samo „spisak lepih želja na papiru“.
„Nacionalnu strategiju za prevenciju samoubistva mi nemamo, ali zato ima Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja za period 2019-2026. Samo što nije istekla, a da mi ne znamo šta je rađeno po tom pitanju, šta je realizovano. Samo bih da podsetim gledaoce da je i taj nacionalni program, dakle, koji važi za period 2019-2026, usvojen sa dve godine zakašnjenja u odnosu na prethodni program“, kaže ona.
O tome kakav je odnos institucija prema toj temi, dodaje, govori između ostalog i činjenica da je akcioni plan, prateći dokument nacionalne strategije, istakao pre dve godine, a novi nemamo.
U svetu imamo mnogo primera dobre prakse, gde se mentalna higijena uči od malih nogu.
„Stigme nisu samo specifikum Srbije, već globalni problem, ali čak i neki dobri projekti kod nas prestanu kada prestane i projektno finansiranje. Dakle, edukacija opšte populacije je više nego nužna, i upravo je i to razlog što će nam na četvrtom Beogradskom festivalu mentalnog zdravlja, koji otvaramo sutra, fokus biti na što neposrednijoj i direktnijoj komunikaciji sa građanima.
Sveće za preminule, ali i kao vid podrške
Festival će biti otvoren sutra u 19 sati, na Platou ispred Filozofskog fakulteta.
„Samoubistvo je kompleksna, bolna i zastrašujuća tema, ali ono što nam je cilj je da prenesemo poruku da je prevencija samoubistva moguća. Na nama je da rušimo mitove, odnosno zablude poput te da ‘ako je neko rešio da sebi oduzme život, da tu nema pomoći’, ili da ‘kada neko govori o samoubistvu, da to samo radi da bi privukao pažnju na sebe’ i slično. Brojni mitovi prate fenomen suicida, ali na nama je da se zajedničkim snagama edukujemo, da naučimo koji su to znaci na osnovu kojih bi mogli pretpostaviti da se neko nosi sa suicidnim mislima i osećanjima“, navodi ona.
Najveća zabluda je, smatra, da ako „sumnjamo da je neko nama blizak suicidalan, da nipošto ne treba da ga direktno i konkretno pitamo da li planira da sebi oduzme život“.
„To je jedan od velikih mitova. Naprotiv, treba razgovarati potpuno otvoreno, postavljati direktna pitanja. Ukoliko ne znate kako da razgovarate, možete da se obratite stručnjaku. Možete otići na sajt Instituta za javno zdravlje ili za mentalno zdravlje, klinike Laza Lazarević, Centra Srce iz Novog Sada“, navela je pojedine primere.
Sutra u 20 časova okupljeni će se priključiti globalnoj akciji Međunarodne asocijacije za prevenciju suicida, koja se obavlja mahom po društvenim mrežama, dodaje Ćurčić.
„Barem je to bio slučaj sa inicijativom ‘Za tebe #VAZNOJE’ koji je bio pod hashtagom #LightACandle ili upali sveću. U 20 časova palićemo sveće, u znak sećanja na priminule od suicida, ali i kao vid podrške. Hajde da slušamo jedno i druge, hajde da uvažavamo tuđa osećanja, hajde da pokažemo da imamo razumevanje i što je najvažnije – hajde da ukazujemo koje su alternative i da uvek iznova i iznova ukazujemo kome se možemo zapravo obratiti za pomoć kada nam je ona potrebna“, zaključila je ona.