“Naši ambasadori u tom području obavljaju odličan posao i svakako rade sve što je u njihovoj moći”, rekao je Tarner, republikanac koji je nedavno posetio Zapadni Balkan.
Izneo je da smatra “da bi Stejt department i svakako Bajdenova administracija mogli da tome daju veći prioritet” jer “u svetlu ruske agresije i njenih brutalnih poteza u Ukrajini, ne želimo da imamo još jedno područje u Evropi koje je destabilizovano, u konfliktu, ili je nerešivo”.
Po njegovim rečima, “nažalost, u regionu (Zapadnog Balkana) trenutno nema mnogo napretka da bi se preduzeli bilo kakvi dodatni koraci”.
“Taj region je i dalje stabilan, svakako postoje isti ukorenjeni problemi koji su postojali i pošto je Dejtonskim mirovnim sporazumom okončan rat”, ocenio je on.
“Međutim, mislim da međunarodna zajednica, Evropska unija, Sjedinjene Države, ne obraćaju dovoljno pažnje na taj region koji svakako zaslužuje da bude u našem fokusu da bi se osiguralo da postoji demokratija koja bi ga stabilizovala”, rekao je Tarner, gradonačelnik grada Dejtona u Ohaju u vreme kad se 1995. godine pregovaralo o Dejstonskom sporazumu.
Tarner je ukazao da je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton tražio od njega da poseti Zapadni Balkan i uspostavi “bratske odnose Dejtona i područja u Bosni i Hrvatskoj da bi istinski počeo proces izgradnje demokratskih institucija”.
Upitan šta ga je naviše zabrinulo prilikom poslednje posete, Tarner je rekao da “u Bosni naravno imate teškoće između Republike Srpske i Federacije koje su i dalje nerešene”, problem tročlanog Predsedništva BIH “koje, po Ustavu iz Dejtonskog sporazuma, i dalje veoma otežava upravljanje nacionalno integrisanom državom” tako da “funkcioniše na način koji bi omogućio tranziciju na EU ili NATO”.
Rekao jee da se uz to “nastavlja i konflikt Kosova i Srbije”.
“To je veoma zabrinjavajuće i postavlja se pitanje kako možemo da dođemo do rešenja. Ima mnogo stvari na stolu koje obe strane i dalje nisu obavile, koje i Srbija i Kosovo moraju da reše. I tu sam poruku uputio dok sam bio u obe zemlje”, rekao je on.
Upitan koje bi mogle da budu posledice po Beograd i Prištinu ako ne primene dogovoreno, Tarner je rekao: “Pre posledica, trebalo bi barem doći do tačke gde postoje aktivni diplomatski napori i podrška za rešenje. Ovde bi Bajdenova administracija zaista trebalo da intenzivira napore Stejt departmenta, iako naše ambasade rade punom parom na ovom pitanju. Ima još toga što bi moglo biti urađeno u diplomatiji”.
Povodom odbijanja Srbije da primeni sankcije protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu, Tarner je rekao da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić “na kraju morati da se opredeli”.
Tarner je rekao da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik “očigledno veoma destabilizujuća snaga u bilo kojim naporima Bosne da postane funkcionalnija država koja vidi u budućnost u EU i NATO”, ali je dodao da “međutim ima više strana” u konfliktu.
Tarner je rekao da Kongres SAD “prati Balkan jer shvata da ako se tamo ne reše neka pitanja, onda biste mogli da imate dva konflikta u Evropi”.
“Ti konflikti bi bili rezultat gubitka diplomatskih opcija i rada na diplomatskim rešenjima, a ne samo toga što su neizbežni”, dodao je on.