Objašnjavajući razloge za ovakvu odluku, lider Partije demokratskog progresa i poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi naveo je da su Albanci nezadovoljni što su obrasci za popis na srpskom jeziku, odnosno ispisani ćirilicom, kao i to što u listima nisu tačno registrovani ni povratnici ni izbegla lica.
Poziv na bojkot popisa je upućen i zbog, kako se navodi, neostvarenih uslova za povratak stanovništva koje se odselilo 1999. kao i zbog centralizovanih metoda za izbor instruktora i popisivača.
Halimi navodi i da popisom neće moći da se “vidi” ni sve veći broj takozvanih “nevidljivih” Albanaca – osoba koje su se, kako kaže, zbog ekonomske i političke sitauacije, socijalne ugroženosti i nepoštovanja ljudskih prava odselile ili na Kosovo ili u zemlje zapadne Evrope.
Skupštinu albanskih odbornika čini 65 predstavnika Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe. Još od kraja sukoba na jugu Srbije i prvih lokalnih izbora 2002. godine, Albanci su to telo prihvtaili kao svoj najviši politički organ u kome, bez obzira što su politički razjedinjeni, sve odluke donose konsezusom.
Traži se novi program za jug Srbije
Na sednici je usvojena deklaracija u kojoj se konstatuje neuspeh Programa vlade za rešavanje problema u regionu iz 2001. i pozivaju se međunarodni faktori da podrže izradu novog programa.
Albanski odbornici su pozvali NATO, Evropsku uniju, Savet Evrope i OEBS da ohrabre i srpsku i albansku stranu u sastavljanju novog plana i programa za rešavanje problema na tom području.
Haljimi je rekao novinarima nakon sednice da se prema nekim procenama između 25.000 i 30.000 Albanaca odselilo iz opština Bujanovac, Preševo i Medveđa u periodu od 1999. do danas.
“Oko 15.000 Albanaca odselilo se za vreme oružanih sukoba 2000. i 2001. godine, a oni se nikada nisu vratili, dok je masovan proces odlaska Albanaca nastavljen i kasnije uglavnom iz ekonomskih razloga”, rekao je Haljimi.
On je naveo da broj ljudi koji se odselio iz te tri opštine govori o neuspehu vladinog Programa iz 2001. godine.
Haljimi je naveo da odbornici iz te tri opštine zahtevaju i da se problemi koje imaju Albanci u Bujanovcu i Preševu nađu na dnevnom redu u razgovorima pregovaračkih timova Beograda i Prištine.
“Tražimo jedinstven kriterijum kakav imaju Srbi na Kosovu i Metohiji prema Ahtisarijevom sporazumu, takav bi trebalo da imaju i Albanci u Preševskoj dolini”, kazao je Haljimi.
Haljimi je naveo da Koordinaciono telo za Bujanovac, Preševo i Medveđu od 28. marta ove godine gotovo da nema nikakve aktivnosti.
“Faktički Koordinaciono telo radi samo sa svojom administracijom i birokratijom bez učešća Albanaca. Zbog toga tražimo novi pristup u rešavanju problema u ove tri opštine”, rekao je Haljimi.