Albanci masovno napuštaju Kosovo

Danas je za samo jedan sat administrativnu granicu u Merdaru pešice prešlo petnaestak albanskih porodica i nekoliko autobusa punih ljudi koji napuštaju Kosovo.

Najveće gužve pešaka i putnika autobusa stvaraju se tokom noći.

Administrativni prelaz u Merdaru, kod Kuršumlije, dnevno pređe po nekoliko stotina kosovskih Albanaca, uglavnom pešice.

Njima posrednici sa Kosova i iz Kuršumlije, organizuju prevoz od Merdara do Subotice.

Jedan od posrednika B.N. (60) iz Podujeva, koji organizuje prevoz iz kosovskih gradova do Merdara, kazao je Agenciji Beta da Albanci masovno napuštaju Kosovo zbog siromaštva.

“Zna se kuda idu, u evropske zemlje. Od Merdara do Subotice, pa kako se ko snađe i gde ih put nanese”, kazao je B.N i dodao da sa autobuskih stanica na Kosovu dnevno krene najmanje desetak autobusa koji voze Albance do Subotica.

Na administrativnom prelazu Merdare, u velikim pešačkim kolonama su stariji, mlađi, zene, deca, koje na srpskoj strani čekaju autoprevoznici, taksisti i privatni automobili iz Kuršumlije.

Gotovo svi taksisti iz Kuršumije su angažovani za prevoz kosovskih Albanaca. Vožnja od Merdara do Subotice košta bar 200 evra, zavisno od broja putnika.

Po informacijama kosovskih medija, više od 50.000 Albanaca je napustilo Kosovo.

Prema informacijama s punktova srpske i kosovske policije na Merdaru, iseljavanje s Kosova ne jenjava, a broj onih koji pešice prelaze ovaj administrativni prelaz, svakog dana raste.

Pojedini kosovski mediji su objavili da su sela oko Podujeva gotovo opustela.

Bez posledica po Srbiju

Srbija ne može da ima negativne posledice zbog masovnog iseljavanja Albanaca sa Kosova, smatra advokat Božo Prelević.

Prelević, koji je nekada bio koministar policije u Vladi Srbije, kaža da članice EU posledice iseljavanje ne mogu da pripišu Srbiji jer su priznale Kosovo kao samostalnu državu.

“Iseljavanje sa Kosova nije za Srbiju problematično i to se ne može pripisati Srbiji. Ako Albacni zatraže azil u zemljama Evropske unije, onda se to ne može pripisati Srbije jer su te zemlje priznale Kosovo kao nezavisnu državu”, kaže Prelević.

On dodaje da bi bila potpuno drugačija situacija ako se utvrdi da Albanci koji odlaze u EU i tamo traže azil potiču iz Preševa, Bujanovca ili Medveđe.

Prelević kaže da se radi pre svega o ekonomski migrantima, ali upozorva da bi te grupe za svoj odlazak u zemlje EU mogli da iskoriste i oni koji su iz Sirije ili Iraka pobegli na Kosovo.

Na pitanje da li srpska policije može nešto da učini, Prelević kaže da ne može, ako se radi o ljudima koji imaju regularne pasoše.

Katarina Ivanović iz nevladine organizacije Astra ističe da uvek postoji da migranti postanu žrtve trgovine ljudima.

Najviši zvaničnici Kosova o ilegalnoj emigraciji

Kosovska presednica Atifete Jahjaga premijer Isa Mustafa večeras su, zajedno sa najvišim zvaničnicima prištinskih institucija, razgovarali o merama za sprečavanje ilegalne emigracije građana Kosova.

U razgovoru su razmotreni uzroci ilegalne migracije, zatim, jačanje pravosuđa kako bi sprečilo kriminalne grupe da od toga profitiraju, kao i preduzimanje koraka za ekonomski razvoj Kosova i otvaranje novih radnih mesta, navodi se u saopstenja iz kabineta Jahjage.

Kako se dodaje, razgovaralo se i o načinima rešavanja pitanje ilegalne migracije putem podizanja svesti kod građana Kosova o politici zemalja EU prema onima koji traže azil.

Jahjaga i Mustafa su se, kako se precizira, sastali sa zamenikom premijera Kujtimom Šaljom, ministrom finansija Avudlahom Hotijem, ministrom infrastrukture Lutfijem Zarkuom, zamenikom ministra inostranih poslova Petritom Selimijem, zamenikom ministra za evropske integracije Ramadanom Ilazijem i direktorom policije Špendom Madžunijem.

Predsednica i premijer su se prethodno tokom dana sastali i sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije da bi razgovarali o saradnji kada se radi o ilegalnoj imigraciji građana Kosova.

Skupština Kosova je danas usvojila rezoluciju kojom se sprečavaju ilegalne migracije kosovskih građana.

Prema pisanju prištinskih medija, od kada je formirana koalicija DSK-DPK za nepuna dva meseca sa Kosova je otišlo vise od 40.000 stanovnika

Evropska Kancelarija za azil saopstila je da je u poslednjih pet godina više od 70.000 stanovnika Kosova trazilo azil u zemljama EU.

Britanska agencija Rojters navodi da EU beleži nagli rast broja kosovskih građana koji nelegalnim putem ulaze u zemlje tog bloka, a najviše u Mađarsku, gde je u januaru ove godine čak 10.000 njih podnelo zahtev za azil, u poređenju sa 6.000 koliko ih je u toj zemlji tražilo azil tokom čitave 2013. godine.

Mađarska vlasti su saopštile da su samo od početka ove godine primile skoro 13.000 zahteva za azil, u odnosu na 43.000 koliko je bilo ukupno u 2014. godini.