On je rekao, za TV Hepi, da je tokom prvomajskih praznika bio u inostranstvu, ali da je došao čim je mogao.
“Istog dana sam rekao i da ćemo troškove sahrene pokriti. Nismo to objavljivali u medijima, jer bi bilo neuskusno, nepristojno, ne mora sve istog dana da ide u medije”, rekao je Šapić.
Dodao je da je javnost za to saznala tek kad je košarkaš Luka Dončić objavio da želi da plati ove troškove.
Kako je naveo, Srbija nije bogata kao skandinavske zemlje ali da “novac da sahranimo svoju decu imamo, ne treba nikakav stranac da plaća sahranu” i dodao da je zahvalio Dončiću na ponuđenoj pomoći.
Šapić je rekao da je za vreme prvomajskih praznika bio u inostranstvu gde je njegova žena već osam godina, sa njihovom decom, jer ona ne želi da bude u Srbiji dok se on bavi politikom.
Naveo je da on nikad ne priča o svom privatnom životu.
“Gde je Šapić? Šta je trebalo da radim – da trčim po televizijama, da se slikam, da pričam kako sam mnogo tužan. Bol, patnja i tuga se ne mere po tome koliko glasno plačete”, rekao je Šapić.
On je naglasio da je u tradiciji srpskog naroda da se kada se desi neki zločin, neko premine, izjavi saučešće i pita kako se može pomoći.
“Onda se minimum sedam dana sklonite, da ostavite ožalošćene da na miru budu sa svojim bolom”, rekao je Šapić.
“Godinu dana mi se trese fotelja svaki dan, ne znam više odakle me ruše”
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da mu se godinu dana trese fotelja svaki dan i da ne zna više odakle ga ruše.
“Nisam još ni postao gradonačelnik a već su najavljeni sledeći izbori. Pa šta, mogu da me smene kad hoće i ovi moji i ovi koji nisu moji. Hoće li mi pasti kruna sa glave – neće”, rekao je Šapić.
Međutim, kako je naveo, to ga nije sprečilo da pravi ozbiljne stateše planove, da se ponaša odgovorno i radi stvari za koje ne zna da li će mu uspeti.
On je istakao da se niko nije rodio sa fukcijom i da nema tu vrstu straha da li će biti dovoljno važan i bitan, pa i ako ne bude gradonačelnik, jer je, kako je rekao, on to što jeste i sa funkciom i bez nje.