Iako se godinama unazad šaputalo da će biti primorani da se, zbog ekspanzije rudnika čiji je većinski vlasnik kineski Serbia Zijin Copper (nekadašnji RTB Bor), masovno isele na druge lokacije, sada se ne postavlja pitanje da li će do toga doći, već kada.
Intenzivni radovi primakli su rudnik do samih kuća i imanja ljudi koji su svakodnevno suočeni sa miniranjima i zagadjenjem reke i vazduha. Bilo je primedbi meštana i da su kineski investitori bez pitanja ulazili u imanja kako bi ostvarili ciljeve.
Zagadjene reke koje su postale “kisele” i neupotrebljive za navodnjavanje njiva i napajanje stoke, velika buka teških kamiona i prašina koja pokriva plodove voća i povrća na njivama, sve to čini život nepodnošljivim, uprkos Zakonu o zaštiti životne sredine kojim se garantuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine.
Prema rečima predsednice Saveta Mesne zajednice, Snežane Janković, lokalna samouprava je obustavila sve kapitalne investicije u selu jer se čeka odluka o sudbini Krivelja koja je, po svemu sudeći, već zacrtana.
“Mi smo sada ni na nebu ni na zemlji. Niti možemo da planiramo svoju budućnost niti da živimo na tom prostoru”, rekla je Janković koja je i član Radne grupe za rešavanje pitanja Krivelja, koju je formiralo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije.
Prostor Krivelja treba da se definiše kroz Prostorni plan posebne namene, ali se kroz anketu meštana još 2018. godine, kada je obim radova bio znatno manji, izveo zaključak da je 99 odsto ljudi reklo da u Krivelju više nema života.
„Bez usvojenog Prostornog plana posebne namene kineski investitor nije smeo da započne radove. On je time prekršio zakon ove države”, upozorio je Dargoslav Nikolić, član Saveta Mesne zajednice Krivelj.
Kineski investitor ne želi da otkupi imanja malog broja ljudi čija imovina nije ugrožena rudnikom, ali, prema rečima Nikolića, u selu su saglasni da ne sme biti pojedinačnog prseseljenja, jer onaj ko ostane da živi u selu biće u svojevrsnoj enklavi, i za njega više nema budućnosti.
Kako bi se rešio problem Krivelja, čiji su stanovnici Vlasi, i da bi se zaštitilo tamošnje stanovništvo, uključila se i politika. Predsednik Vlaške narodne stranke Predrag Balašević je uputio pismo Evropskom parlamentu, Vladi Rumunije i Vladi Srbije.
“Odgovor je stigao od nekoliko evropskih parlamentaraca, Ministarstva spoljnih poslova Rumunije, visokog komesara za proširenje EU Olivera Varhelja, ali, interesanto je da nikakav odgovor nije stigao iz Beograda, sem da je dopis prosledjen raznim ministarstvima”, naglasio je Balašević.
On je podsetio da je uslov za ulazak zemlje u EU ispunjavanje ekološkoh standarda, koji se u Srbiji ne poštuju.
“Podrška izostaje i od lokalne samouprave, jer je većina u Skupštini grada, koju čine odbornici Srpske napredne stranke, odbila da pitanje Krivelja stavi na dnevni red zasedanja”, rekao je Balašević.
Transparentnost ovog procesa ugrožena je odbijanjem države da obelodani ceo dokument ugovora o strateškom partnerstvu sa kompanijom Zidjin, ali ni kineski partner nije zainteresovan da direktno komunicira sa medijima i objasni planove.
Godinama pre privatizacije, u tadašnjem RTB-u Bor, uspostavljena je praksa podmirivanja ljudi iz Krivelja zapošljavanjem u tom preduzeću. Bio je to razlog da se problemi gurnu pod tepih i zatvore oči na zagadjenje. Slika Krivelja danas ukazuje da za to selo sa oko 1.000 stanovnika više nema nade.
“Voda, vazduh, sve nam je to ugroženo, a objekti – da ne pričam. Svakog trenutka mogu da nam se sruše i da nam ugroze živote i plašim se da, dok dok neko ne nastrada, verovatno niko neće ni reagovati”, pribojava se Dragana Rajić na čijem su zidu kuće i na njenom podu primetne pukotine.
I njen komšija Zoran Vojinović pretrpeo je, kako je rekao, štetu odmah po dolasku kineske kompanije Zidjin 2018. godine, kada se proizvodnja intenzivirala.
“Čim su počela miniranja pao nam je krov štale, pokazuje nam Vojinović. Ovde života nema, jer smo okruženi flotacijom, i površinskim kopovima rudnika Veliki Krivelj i Cerovo. Bukvalno, ovde čovek treba da ima beneficiran život”, upozorio je Vojinović.
Prema rečima gradonačelnika Bora Aleksandra Milikića, meštani Krivelja će biti preseljeni na lokaciji koju sami budu odabrali.
“Grad Bor je spreman da formira lokaciju kod kolektivnog preseljenja tamo gde Kriveljani budu pokazali prstom”, rekao je Milikić.
On je dodao da je preduslov za to da se veliki deo Kriveljana složi gde je to mesto.
Analiza koju je izradila Asocijacija za razvoj grada, u okviru inicijative Gradjani imaju moć, koju realizuje CRTA a podržana u USAID-u, pokazala je da se negativne posledice zagadjenja pre svega održava na zdravlje stanovnika.